Jebe mi se
Kakvo zanimljivo jutro. Popila kafu,koja doduse nije imala efekat razbudjivanja kao saznanje.NajnOvije saznanje o samoj sebi,koje se provlacilo s vremena na vreme . A ja sam ga odbacivala,jer nisam verovala. Ni sama vise ne znam u sta. Zasto nam je data tolika moc ako ne umemo da je koristimo i ako ne znamo da mozemo da je koristimo:: pitam se,zasto ljudi misle da je bolje da citavog zivota kao neke picke ostaju u svojoj komfornoj zoni i da misle da ce im nesto pasti sa neba. A onda daju sebi za pravo da se zale kako je sve sranje. Pa da,zivot je sranje, zato sto si i ti sranje. I opet izgubih tok svojih misli. Shvatila sam ,koliki sam manipulator. Toliki sam manipulator da mogu da vas kontrolisem a da toga niste ni svesni. Heh,da. Ali nikome to ne govorim,zato i pisme ovde na blogu da bi ostalo tajna. Moja i vasa. Uglvanom,shvatila sam da ako je zivot stvarno toliko sranje,i ako smo vec svi osudjeni na to jebeno sranje i na kraju ce nas jebeno neko ubiti bila to bolest ili metak,whatever, bicemo samo lesevi. A onda,kada se to desi ,sta onda.::: Zato sam se jednog jutra probudila razmisljajuci o tome kako bih se ponasala da sam mrtva. Da li bi na isti nacin prolazila ulicom,da li bih bila isto obucena kao sada,i da li bih uopste bila obucena. Ima toliko opcija,jednostvano ne bi nas bilo briga. A poenta je ,sto vec nemamo sta da izgubimo. I to sto mislimo da imamo da izgubimo,sve je to varka. Dozvoljavamo necemu trecem da nas poseduje,nas i nas zivot. Budite mrtvi i kontrolisite tog zivog mrtvaca u vama pre nego sto se ugasi i zadnje svetlo.
4 Komentari |
0 Trekbekovi
dopada mi se glediste...mada bih ga ja drugacije uoblicio ;-)
Zapravo,ideja o kojoj sam mislio,svojevremeno,donela mi je neslucenu slobodu.
I od sveta i od zivota.
Naime,onog trenutka kada covek shvati da nista ne poseduje,to je trenutak koji daje najvecu slobodu.
Sva nasa nesreca sastoji se u tom imaginarnom osecaju "svojine"
Ne,mi nemamo nista osim golog zivota.
Nista drugo nije nase...ni imovina,za koju se borimo,ni drustveni status...sve to dolazi i odlazi.
A,buduci da nista ne posedujemo,mi nista ne mozemo ni izgubiti,je li tako?
Ne oslobadja li nas to svih okova?
Nase je samo vreme koje imamo na ovom svetu i sva sila naseg duha da to vreme provedemo kako zelimo.
Pozdrav!
Autor stepskivuk — 30 Jul 2012, 14:54
Stepski vuk, bila sam previse vulgarna,svesna sam toga,ali nekako vulgarsnost ovom telstu daje neku posebnu draz. Mislim da izrazava moj bes prilikom pisanja ovog teksta. Ali ti si to mnogo lepse rekao,i svakako upotpunio znacenje mog teksta.Hvala na tome. Razumemo se :)
Autor lejdisludjena — 30 Jul 2012, 17:06
Lejdi,i ti si to sasvim lepo izrekla,saglasno svom emotivnom stanju,u trenutku pisanja...
Namera mi je bila da uporedimo stavove,jer me je tvoj post upravo i podsetio na onaj osecaj kada sam spoznao zbog cega smo robovi stvarnosti.
u svakom slucaju,kako kazes,razumemo se odlicno ;-)
Pozdrav!
Autor stepskivuk — 30 Jul 2012, 17:58
... uh !
Autor mediterraneo — 30 Jul 2012, 18:54