U zemlji cuda

Nosim u sebi,problem koji zapravo nisam nikad ni resila. Samo sam ga potisnula duboko u sebi,i nikad nisam ni htela da se suocim sa njim,zapravo nisam imala hrabrosti. A imala sam snage da se zalim i kukam. Kao da ce mi to resiti nesto u zivotu. Ljudi su umorni od zalopojka i kukanja. Ne pomazete ni sebi a ni drugima ,time sto cete se zaliti kako vam nista ne ide u zivotu. Ne kazem da to znaci da bi cak i pred najblizima trebalo da glumimo stene. Niko nije u celini jak i nepokolebiv,i uvek je lakse ,posle neke teske situacije dobro se isplakati,i izbaciti sve iz sebe.Ali onda se takodje moramo suociti sa problemom ,kakve god da je prirode. Naime,shvatila sam da sam iako nisam ja zasluzna za to nesto lose sto mi se dogodilo,za to sto me je jedna osoba duboko razocarala i povredila,tog jednog dana,13. aprila,ipak sam zasluzna za to sto sam sama sebi stvorila kompleks u glavi. I to me psihicki razara ponekad. A kriva sam ,jer nisam smela da pogledam istini u oci,da kazem pa sta ako mi je to uradio,da porazgovaram sa njim o tome,da sam mu samo tad stavila do znanja da mi nije svejedno. Ne da se svetim i da se svadjam,vec jednostavno da kazem ono sto stvarno jesam osecala u tom trenutku. Ne ,umesto da postupim racionalno,ja sam odlucila da zatvaram oci pred istinom,i da dozvolim zaljenje prema sebi samoj. Niko ,ali niko ,nije vredan toga da zbog neke osobe odustanete od stvari koju zelite. I eto,proslo je ne bas puno vremena,ali sa njim vise nisam u kontaktu. Nikad nismo pricali o tome. Ali,zasto bih sad budila proslost. Zatvorila sam oci,i suocila se sa celom situacijom. Presla sam svaki detalj tog dana u svojoj glavi. I setila sam se svakog ruznog osecanja koje sam imala tog dana. Ali onda sam ponovo premotala sliku u glavi,i umesto tuge i besa,namerno sam osetila neverovatnu srecu,i zamislila kako bih ja volela da se ta situacija zavrsila. Eto,to secanje niko ne moze da mi porekne. Mozda nije stvarno,ali niko ni ne mora da zna za njega,zar ne. Proslost je ionako samo proslost. Nekad ume da nas muci previse dugo. A najbolji nacin da je ostavimo iza sebe,nije da je zaboravimo i potisnemo,nego da se setimo ,ali na svoj nacin. Da prihvatimo,i oprostimo. Jer koliko god da nas je taj neko povredio,oprastanjem olaksavamo sebi,a ne njima. Dobijamo neku posebnu moc. Zato,oprostite svima koji su vam ucinili lose,ne cekajte da vam se oni izvine. :) Pozdravvvvvvv