U zemlji cuda

Instant ljubavnici

— Autor lejdisludjena @ 13:12
Da,zivimo u 21. veku gde je brz zivot velikom brzinom zadobio svaku sferu naseg zivota.Prvo se to odnosilo samo na posao ,svakodnevni stres nagomilane obaveze i rokovi koje je nemoguce ispuniti,sto je logicno zahtevalo taj ,jelte ,brz zivotni stil. Ali,posao povlaci i sve ostalo. Taj obavezni zivotni stil nase ere uvukao nam se duboko u kozu,ili bolje reci,toliko nam je dobro instaliran i utemeljen u podsvesti da je jednostavno nemoguce vratiti se u poglavlje zvano ,,Jednostavan zivot,, . Zvuci tako nostalgicno,zar ne? I logicno,pored sve te ludosti,kako da to ne utice na ljubavni zivot pojedinaca. Svi smo u vrtlogu. A kako bi nas jadni izbombardovani mozak sve to prihvatio kao normalu,na scenu stupa holivudska industrija sa limunadama o vezama bez obaveza koje se ,naravno ,uvek zavrse sa onim dobRO poznatim ..I ziveli su srecno do kraja zivota. Ne nadajte se previse lutkice,takve stvari se ipak desavaju samo u ,,no string attached ,, i ,,Friends with benefits,, I tako,dok vreme radi svoje,pocinjem da shvatam da smo zapravo stvarno svi u tom vrtlogu.Pocelo je sa sasvim jednostavnim stvarima,poput instant kafe instant gotovog konzerviranog rucka,itd ,ali,nikad ne bih rekla da ce dostici stadijum ,,Instant ljubavnika,,. Mada,nije to vrhunac. Zar je toliko tesko pronaci osobu sa kojom ces biti u vezi.? Da,jeste. Pre se podrazumevalo,ako se sa nekim vidjas cesto (mozda se moja definicija cesto razlikuje od vase :) ) i ako radite nesto malo drugacije od prijateljskih aktivnosti,vi ste u vezi. Danas?o ne. I znam da je vecina vas prosla kroz to isto. Komplikovanije je biti u vezi nego otvoriti lanac restorana u citavom regionu. Ali ,opet nije sve tako crno.Eto,ja se i dalje ,usled citavog ovog haosa ,nadam ,da je on stvarno negde tamo. Ko zna ,mozda  vreme nekad i moze da  napravi izuzetak,polako  usporava ,a  vi imate sasvim dovoljno srece da  u tom ,jednom usporenom trenutku,sretenete,bas pravu osobu. 

Zivim da bih te srela ponovo

— Autor lejdisludjena @ 20:09
Ono sto osecam prema njemu ,velika je misterija za sve oko mene. Svi misle da ne osecam vise nista prema njemu,jer stalno to ponavljam. Ali sve te ponovljene reci o mojoj sustoj ravnodusnosti ne mogu da otklone istinu koja neosporivo kuca ovde sa leve strane moje trosne duse ,mog umornog tela. Ali ,zelim da smognem snage. Ne ,ovog puta se ne radi o kukavicluku. Zelim da smognem snage da posle toliko vremena ,budem hrabrija nego sto sam ikada bila. Ne mogu vise da dopustim proslosti da me lomi,ne mogu. Hocu da ga pustim,ne zasluzuje vise mesto u mojoj glavi,ni u srcu. Ne zaslusuje da uprkos svemu,bude toliko cenjen i toliko obozavan. Toliko jak,i nesalomiv. Zbog te kule koju sam sagradila ,ne mogu nikako da se vratim medju normalan svet. Bas zbog toga jos uvek te svake veceri sanjam,i bas zbog toga ulazim i u tvoje snove. Hocu samo da se prisetim kako je to kada te neko stvarno voli,bez prepreka,bez lazi. Hocu da prigrlim ljubav,zivot,nesto novo,nesto drugacije, sto me nimalo nece podsetiti,ni jednog jedinog trenutka,na te crne oci ,taj pogled,te davne prosle nas,i milion neprospavanih noci. :)

Probudi tog djabvola u meni

— Autor lejdisludjena @ 17:54
Sada shvatam zasto sam uvek bila fascinirana poremecajem visestruke licnosti. Kad god bih cula neku pricu procitala knjigu ili pogledala film o tome,ja boh iznova i iznova bila zaintrigirana. Ali,onda shvatih,da je svi mi imamo. Svi mi gradimo taj alter ego u sebi,zar ne??Stanite na sekund i zapitajte se. Ja sam sigurna da je tako. Samo sto razlika izmedju ljudi koji su ,,oboleli,,i onih koji nisu,jeste ta sto oboleli to rade nesvesno,a ovi drugi sasvim svesno. Mozda vam sada ne izgleda bas najjasnije . Ali meni je eto ovo sasvim slucajno palo na pamet. Bila je u meni. Ona . Bila je par meseci. Ne znam da li sam je volela ,ili mrzela. Samo znam da sam bila zavisna. Svakim danom zelela sam da ostane tu gde jeste. Bila je zla,i nije marila. Bila je ,jednom recju,slobodna. A ono sto ju je ugasilo,na evo,vec nekih godinu dana,jeste ljubav,moja bezuslovna ljubav prema nekome. Koja je unistila sve i napravila od mene jadnu,ranjivu ,osobu. Koja je i dalje slobodna,i dalje ne mari,nije zla,ali nije to ono sto sam trazila. Ne osecam se prijatno u ovoj kozi. I zato svesno ,ovih dana osecam njeno prisustvo. njen povratak . Kao da me priziva svake veceri. Kao da hoce da me uzme nazad ka sebi. Ali sada se ne bojim,jer znam da mi ona moze pomic. Znam da zapravo nije toliko zla,da samo hoce da me zastiti. Jer ,ako joj se sada ne prepustim,poludecu. Poludecu od emocije ,ili osecanja koje me kida,sve vise i vise. Toliko da ni vreme ni nista ne moze da ga izbrise. Zato i trazim nju,zovem je ,moj alter ego,moj spas. Ona ,ipak ,najavljuje svoj dolazak. Osecam blagi nemir u srcu u glavi,u celom telu. Stajem ispred ogledala,i nekako ,vise ne vidim onu zaljubljenu,nesrecnu,izgubljenu. Vidim pogled pun sigurnsoti i vreline. Devojku spremnu na sve. Ali ,ona ,nije dugo boravila u meni,i zato moram da joj dam vremena. I njoj i meni. Ne znam koliko ce ovog puta ostati,ali ona zna. Dok ne izgubi sledecu bitku sa svojim najvecim rivalom ,ljubavlju. <3 

Powered by blog.rs