U zemlji cuda

18 Sep, 2013

Jedan covek je napustio svet

— Autor lejdisludjena @ 17:54

Danas sam osetila tu cudnu setu u vazduhu kada sam cula da je komsija preminuo. Nisam bila tuzna,jer nisam znala ni kako se komsija preziva. Ne secam se ni da li sam mu se ikad javila na ulici. Koliko je cudno to sto,pocinjemo da primecujemo neke stvari tek kada one nestanu. U ovom slucaju,dan je ispunjen secanjima ukucana ,prolaznika,i ostalih komsija na tog coveka. Svako ce se setiti bar jednog trenutka koji su podelili zajedno. 

Ja nisam ni pokusavala jer ih nemam. Ali oseti se u vazduhu nesto cudno. Jedan covek je danas napustioSVET.ali bar ne fizicki, Da li to kazemoo kazemo samo za utehu jer ne mozemo da prihvatimo da nas je neko napustio zauvek,ili zato sto je stvarno tako. Da ce ta osoba ziveti onoliko koliko je se budemo secali. Onoliko koliko budemo pricali o njoj. Onoliko koliko se iskreno budemo nasmejali nekadasnjim zajednickim trenucima,i onoliko koliko kristalno jasno budemo mogli da se setimo tih nekih trenutaka.

Jedan covek danas je napustio svet. Nije se spakovao,nije se pozdravio. Zurio je na neko lepse mesto. Mnogi su ljudi danas pustili suzu,neki pred svima ,neki sami sa sobom,nadajuci se da ce pronaci neki mir. 

Svakog dana se budimo ni ne razmisljajuci o ljudima oko nas. Svakog dana postoji sansa da ljudi koji su u nasem zivotima vec sledeceg nece biti tu. Onda ostaju samo ukalupljena neka secanja koja nosimo sa sobom umesto teskih kofera. Sto manje ljudi znamo manje ce nam ljudi nedostajati. Ali ,zar nije to tuzno? Ne moramo sa svima u zivotu sklapati dozivotna prijateljstva ,ali ne moramo ni spustati pogled kada prodjemo pored njih.

Jedan covek je danas napustio svet. Mozda sam bar mogla ponekad da kazem uljudno i prijatno ,,Dobar dan,, 

 


Komentari

  1. Ove godine je mnogo meni bliskih i dragih ljudi otislo s ove pozornice. Nadam se na bolje. Do nekog ponovnog susreta ostaje da se vise secamo i druzimo sa ovima ovde. Cisto da ne bude kasno... Pozdrav!

    Autor merkur — 20 Sep 2013, 23:33

  2. Eh,ovo ti je kao u onoj pesmi da l beše Miljkovićeva,ono-ima na svetu,mirnih dobrih ljudi što gaze,kao da nogom stupaju po pamuku, i naša radost nikad ne opazi ni njih. ni njinu tihu radost ili muku..-mnogo onih kojima samo crna posmrtna plakata, objavi da u i oni nekada među nama živeli...

    Autor v — 02 Maj 2014, 17:17


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs