U zemlji cuda

Tamo gde je sve pocelo

— Autor lejdisludjena @ 21:17
I shvatim onda, da trebam da prikupim svu snagu koju imam u sebi. Ne da osetim ukus pobede,ne da budem smirena tek kad dobijem ono sto sam trazila,vec da osetim svu ljubav u srcu ,svu ljubav koju nikad nisam ni znala da sam je cuvala ovde,duboko. Da umesto gneva i mrznje ,izadje samo ono najbolje. Ne,ne da budem smirena zato sto znam da ce nekad mozda biti bolje. Radi se o sposobnosti da vidim vise,mnogo vise od ovoga sto mi je sada pred ocima. Da zanemarim sve ,da verujem ,da verujem toliko jako da ta vera razbije i prevazidje ono najgore. Tamo gde sam stavila granice i gde se sve zavrsilo. Eto,a covek nije ni svestan koliko toga krije u sebi. Koliko nije samo...covek,samo anatomija i srce koje kuca.Pustam da se desi ono nemoguce. Stizem do granica koje smo nas dvoje postavili. Gde se ovo malo slomilo na jos manje komada,trenutak gde gubim dah i ne mogu da se ponovo skupim. Trenutak kada pustam suzu,ali tiho sve tise da je niko ne vidi. Mozda nisi ovde sada pored mene,i mozda sam luda,ali u meni je nesto sto pobedjuje svaku silu ,svaku losu misao ,svaku mrznju. Sedela sam i citala te reci utehe. Obicno tada pomislimo na nekoga koga volimo. I posle svega sto je bilo, ja sam opet pomislila samo na tebe. I u meni se iznova upalila ta vatra,i ne da mi da mira. Ko zna,mozda je samo zabluda u pitanju. Necu ponovo pokusavati,u tom sam sigurna. Ali ,samo sam zelela da napisem da te iskreno,iz dubine svoje duse,poput svog najlepseg sna, i dalje volim,i cuvam u nekim mislima... Znam da ovo nikad neces videti,procitati,sta god, ali ja ti svaku svoju rec posvecujem i poklanjam, opet kazem ,mozda sam luda zbog toga,ali nema veze ,rizik je voleti. Mozda je stvarno ,iako mi je tesko da poverujem u to,kraj,ali bez obzira,volela bih da i ti jednom osetis ovoliko topline u srcu,volela bih da i ti nekad zavolis nekoga,na nacin na koji sam volela volim i volecu ..tebe...

Trazeci prave reci

— Autor lejdisludjena @ 09:58
Trazeci prave reci,izrekla sam milion glupih stvari. Ali,one su se posle nekog vremena pokazale kao one prave. Jos sam mlada,jos sam na pocetku. Bojim se da cu se umoriti pre nego sto otkrijem sta je cilj. Sta je moj cilj ,i da li ga uopste imam. Toliko sam pisala o vezama ljubavi. Znate ono,kad se zaljubite,pa ste ubedjeni da je ovaj put bas ono pravo,imate osecaj kao da nikad pre niste ovako voleli,i da nikad vise necete ovako voleti kao sto volite sada. Da,ali sada sam ubedjena da taj osecaj traje dok se ne pojavi neko novi. Sad,naravno sve to zavisi od jacine vase ljubavi prema onom prethodnom tipu. Ukoliko je bilko jako,morace da se pojavi neko bas poseban da bi vas uverio da je bas ovaj put ,,onaj pravi,, ono najjace i ono najbolje :D. Ja sam bila u tolikom kanalu ,da sam skoro zaboravila na to ko sam i sta bila pre nego sto je morao da se pojavi neki kreten koji bi sve to unistio. A onda ,kad malo bolje razmislim,sve se odvilo u pravo vreme,bas u pravo vreme,dobijam moitvaciju i krecem da radim na necemu veoma vaznom,za mene i moju buducnost. A da je npr,on ostao tu,stalno bi smo se svadjali i samo bih o tome razmisljala ko zna kako bi se moj ziovt odvijao. Uglavnom,niko novi se nije pojavio,tj,niko bitan ko bi zaokupio moju paznju ponovo,ali nema veze ,ima vremena za sve... :D

Ma idem dalje

— Autor lejdisludjena @ 14:42
I tako,ponizila sam se. Mozda bi u takvim situacijama covek trebao da se oseca jadno ,povredjeno,i tako dalje. Da,na trenutke sam osetila to. Poraz. Bol. Sramotu. Ali ,zivot je previse kratak. Pa sta ako mi je rekao da ne zeli samnom sve ispocetka. Pa sta ako mi je slomio srce po stoti put. Ja sam barem bila dovoljno hrabra da mu kazem sve sto sam htela. Nikad nisam mislila da cu skupiti hrabrosti,ali jesam. I to sam i htela.Ili sve ili nista. Dobila sam jedno veliko nista. Ali to jedno nista nateralo me da shvatim  da nikad i nije bio za mene. Da poverdio me je jako,i ne zasluzuje me. Ali tog trenutka kada je rekao ,,ne,, osetila sam da je vreme. Vreme da pustim. Trudila sam se i dala sve od sebe da to malo sto smo imali uspe. Izgubila sam svojih najboljih godinu dana od zivota misleci da ce se nesto promeniti. Nadala sam se boljem,a nisam htela da vidim pravu istinu. Mozda mi je zato tako dugo trebalo da ga pitam. Jer sam valjda podsvesvno predosecala kraj. Nikad mi samo nece biti jasno,jer uvek slusam price o tome kada nesto toliko zelis kada se oko necega toliko trudis,na kraju sve ispadne ok. Ja sam godinu dana davala sebe celu. I na kraju mi je ostao kraj. Ostala sam sama. Zaboli me na trenutak,ali onda utisam tu prazninu u meni i utisam samu sebe. Vristim ,da bih uklonila te crne misli. Smejem se da bih uklonila suze sto nadolaze ,ponekad. Necu dozvoliti sebi da zaplacem. Dosta je bilo suza. Necu dozvoliti sebi ,da pustim suzu zbog tebe,VISE NIKAD!

tebi

— Autor lejdisludjena @ 10:17
e cao. ne znam sto ti sada saljem bilo sta ,samo sam htela nesto da ti posaljem. znam da je glupo,ali morala sam. ne znam ni sta bih ti rekla.samo sam htela da ti posaljem poruku. Ne znam ni sto ni kako. osecam se tko retardirano. nedostajes mi. hocu da si sada ovde pored mene,samo da sedis pored mene i da cutimo,cutimo satima. Eto ,samo mi to malo fali. A nemam ni to. znas,postoji milion ljudi sa kojima bih mogla sedeti tako samo sedeti,ali ja ne zelim tih milion ljudi. Ja zelim da ti ,sednes samnom negde ,nebitno gde,i da samo budes pored mene, ne moras me cak ni pogledati. necu ni ja tebe. pravicu se da ne primecujem da buljis u mene. onda,kad okrenes glavu,ja cu pogledati u tebe. Cisto da se uverim da si tu. nista drugo. nemoj dozvoliti da nam se pogledi sretnu,da ti se previse priblizim,onda ces morati da me poljubis. nemoj da me poljubis. onda cu opet razmisljati o tebi danima i satima,opet cu besomucno gledati u telefon i zeleti da je svaka ta poruka od tebe. ja sam u stanju da uradim miliom glupih stvari koje ne vode nikuda,umesto one jedne ispravne. jebiga,nisam kao sav normalan svet,i kao sve ostale devojke. Ja ne mogu da pokazujem emocije pred drugima. A pogotovo ne pred onima za koje bih dala sve. Ne mogu,krenem da se gusim kad trebam nesto tako da kazem. i zato ovaj tekst pisem ovde na blogu,jer sam previse kukavica i previse umorna da bih ti dozvolila da nest ovako cujes od mene. Tako da cu u tvojoj glavi,verovatno zauvek ostati ona hladna i nadrkana,koju nikad nisi mogao da razumes.

Da mogu da vratim vreme..

— Autor lejdisludjena @ 17:13
Da,sasvim neobicno razmisljanje za pet podpodne i ko zna koju kafu :D. Danas je dan koji cu pamtiti. Tacnije trenutak koji cu pamtiti ,bice onaj kada sam sela u autobus i oci su mi se napunile suzama radosnicama. Bilo je to jace od mene. Ali nebitno zbog cega,samo zavrsetak jednog perioda,pauza izmedju dva sveta,prekretnica. Bice ih jos puno,naravno da hoce. I u tim tako nekim,vaznim trenucima prolaze ti svi prosli dogadjaji kroz glavu. Sta da sam ovo da sam ono,ma mogla sam bolje da sam taj dan bila na tom mestu umesto na ovom e to bi onda bilo to pravo,da samo nikad nisam srela tu osobu danas bih bila totalno drugacija osoba. Ali ne,zaustavicu se ovde.Danas se dogodio taj dan ,koji je poslao suze radosnice u moje oci. Zapitajte se samo,koliko je takvih iskrenih trenutaka u zivotu...Bila sam srecna ,onako iskreno,onako zasluzeno,i znam da nije bilo svih tih prepreka,situacija,mesta i ljudi,nikad ne bih znala da cenim ovo gde sam sada,danas.I mozda nije bas najsavrsenije,bas onako kako sam planirala i zamisljala,ali ko mari za takve sitnice. Sada sam sigurna,da kuda se god moja ladja bude zaputila,vremenom ce naci onaj pravi put. 

samo roba

— Autor lejdisludjena @ 15:04
Imala sam snage da te odgurnem od sebe ,da te zatim privucem blize sebi,unesem ti se u lice,i sa velikim ali laznim smehom na usnama,izgovorim ono,da te nikada nisam ni zelela blizu. Stvarno sam u tom trenutku mislila da je stvarno,ali cim sam se okrenula,bol uzas i strah. I kako nije mi jasno,zasto se jos uvek vracas onda kada te najmanje ocekujem,i zasto me uvek jos vise razocaras,i hoce li mi neko objasniti zasto jos uvek,posle toliko vremena ,i dalje,mislim samo na tebe. Moje je telo,protiv moje volje,postavilo granicu,granicu koju zaljubljena ,luda ja,nikad nisam mogla da stvorim. Ali dobro sam glumila,svo ovo vreme,da sam ledena,i bez emocija. Mozda si me ipak,u pauzama,provalio. Nikad to necu moci da znam. Ali jedno je sigurno. Ili sam ti bila pretezak zadatak,ili nikada i nisi nista osecao prema meni. Samo povremena zabava,ili kako to vec zovete.Potrosna roba,prolazna ,,avantura,,. Hehe,mogu ja to da prihvatim ,nije problem. Mogu to stoicki da podnesem ,sa jos vecim osmehom ,porazene glupe devojke. Ali,ono sto nece moci da se vrati jeste izgubljena godina provedena u cekanju i nadanju da ce se nesto promeniti. I znam da ce ovog puta biti tragicno. Ttagicnije i bolnije od svih prethodnih scena prekidanja sa tobom. Zato sto cu sada,za razliku od ostalih propalih pokusaja ,izdrzati. Znam ,jebeno ce boleti. Ali ,ne zelim da cekam nekoga ko mene nikad nije.

Zivot

— Autor lejdisludjena @ 21:52
I mislim dobro sam,sve prolazi. Neki novi ljudi,neki novi lik. Neke druge usne dodiruju moje. I sve je toliko drugacije. Nema ni trunke slicnosti izmedju tebe i njega. I nista nije toliko nenormalno ,kao sto je to uvek bilo sa tobom. I sad sam smirena,i prestala sam da se nadam da ces se javiti,totalno sam to izbacila iz glave.Samo gorak ukus razocaranja kad smo se poslednji put culi. Razocaranja ,i gadjenja. Kad shvatis da je samo obican narkoman,kome ni do cega nije stalo osim do toga da se uradi. A ja sam toliko zelela ,cudo. I koliko je puta govorio da je prestao ,kraj. I sa njim uvek sve mora ispocetka. Koliko sam ga mrzela ,toliko sam zelela sve ,pa makar i ono najgore,ali nije mi vise bilo ni vazno. Samo sam htela da eto,budem sa njim. Ali kad mi se srce i po stoti put slomilo na komade,i kad sam uhvatila sebe kako posle godinu dana i dalje iznova zalim za njim,morala sam da se zaustavim,i prihvatim stisak tudje ruke. Zeljan pogled,nekih drugih ociju,koje doduse nikad nece imati to nesto bolesno u sebi,kao sto si ti to znao. I najgori je trenutak kad shvatim da te mozda vise nikad necu videti.Ili da cu te videti,a da cu ti se samo javiti,onako bezvezno...E to me lomi,i zbog toga se nocima vrtim u krevetu,i zbog toga ne mogu,ne znam ,proci ce neko vreme i zaboravicu. Ali ,ja ne znam jos koliko. I samo cu ja znati,koliko mi ustvari nedostajes.I niko nikad nece razumeti,zasto..Pa cak ni ja. A sad je kasno da se pitam zasto. Ako nista drugo,volela bih da mi se javi barem u snovima.Eto nista drugo. Nista drugo

Powered by blog.rs