U zemlji cuda

I shvatim onda, da trebam da prikupim svu snagu koju imam u sebi. Ne da osetim ukus pobede,ne da budem smirena tek kad dobijem ono sto sam trazila,vec da osetim svu ljubav u srcu ,svu ljubav koju nikad nisam ni znala da sam je cuvala ovde,duboko. Da umesto gneva i mrznje ,izadje samo ono najbolje. Ne,ne da budem smirena zato sto znam da ce nekad mozda biti bolje. Radi se o sposobnosti da vidim vise,mnogo vise od ovoga sto mi je sada pred ocima. Da zanemarim sve ,da verujem ,da verujem toliko jako da ta vera razbije i prevazidje ono najgore. Tamo gde sam stavila granice i gde se sve zavrsilo. Eto,a covek nije ni svestan koliko toga krije u sebi. Koliko nije samo...covek,samo anatomija i srce koje kuca.Pustam da se desi ono nemoguce. Stizem do granica koje smo nas dvoje postavili. Gde se ovo malo slomilo na jos manje komada,trenutak gde gubim dah i ne mogu da se ponovo skupim. Trenutak kada pustam suzu,ali tiho sve tise da je niko ne vidi. Mozda nisi ovde sada pored mene,i mozda sam luda,ali u meni je nesto sto pobedjuje svaku silu ,svaku losu misao ,svaku mrznju. Sedela sam i citala te reci utehe. Obicno tada pomislimo na nekoga koga volimo. I posle svega sto je bilo, ja sam opet pomislila samo na tebe. I u meni se iznova upalila ta vatra,i ne da mi da mira. Ko zna,mozda je samo zabluda u pitanju. Necu ponovo pokusavati,u tom sam sigurna. Ali ,samo sam zelela da napisem da te iskreno,iz dubine svoje duse,poput svog najlepseg sna, i dalje volim,i cuvam u nekim mislima... Znam da ovo nikad neces videti,procitati,sta god, ali ja ti svaku svoju rec posvecujem i poklanjam, opet kazem ,mozda sam luda zbog toga,ali nema veze ,rizik je voleti. Mozda je stvarno ,iako mi je tesko da poverujem u to,kraj,ali bez obzira,volela bih da i ti jednom osetis ovoliko topline u srcu,volela bih da i ti nekad zavolis nekoga,na nacin na koji sam volela volim i volecu ..tebe...