U zemlji cuda

18 Avg, 2013

lomi

— Autor lejdisludjena @ 15:31

 Kada zapocnem citanje neke knjige ,nikad je ne dovrsim, Uradila sam to sa bar pedeset knjiga koje su okolo po kuci,i kad god se osvrnem ka polici,tamo su,stoje jedna do druge ,sve zapocete nijedna zavrsena. Volim da citam,i koju god knjigu da zapocnem uvek je tu neki entuzijazam oko svake nove price,ali u poslednjih ne znam ni ja koliko,verovatno godinu dana,ne mogu . Ne zelim da idem dalje. Isto je tako i sa pisanjem, Imala sam blokadu u nekom periodu. Da li je tuga najveca inspiracija? Ako je tako,razumljivo je zasto sam u prethodne dve godine pisala gotovo bez prestanka.

I sve je bilo u nekom haosu,kada iz ove perspektive pogledam. Bila sam nezrela ,verovatno jesam i sada ne znam,ali bila sam toliko mezrela da sam birala jos nezrelije i nesrecnije osobe u svom zivotu,mislim da sam to radila namerno. Da bih imala koga da okrivim za svoje ludilo. I sve je tada bio kao zvuk lomljenja posudja. Cela jedna kuhinja ,sa posudjem koje je polomljeno bilo svuda. I taj zvuk nije prestajao.

 Do tog trenutka. Sve se smirilo. Lomljava je prestala. Staklo zariveno duboko svuda u meni oko mene ,zvuci ludila,sve je nestalo. Cula sam samo tisinu. Neko je pokucao,onako lagano pa sve brze. Nezne udaraljke su tipkale po mom srcu. Sve brze i brze. Bilo je nemirno,ali nemirno nezno. Nemirno nezno neocekivano cudno pomalo smesno,pomalo me je bilo sramota u pocetku ,nisam nikome htela da kazem. Ali sve je to isparilo previse brzo.

Mislim da sam tog coveka zavolela i pre nego sto sam a srela. Sa njim kao da sve prolazim po prvi put. Sa njim kao da ucim nesto za sta sam bila ubedjena da vec znam. Sa njim sam naucila da volim nekoga. Uvidela sam kako je to kada i tebe neko voli,kada ti vraca istom merom.

Po prvi put se otvaram nekome i govorim nekome stvari koje nikome do tada nisam rekla. Po prvi put sam u svom zivou rekla volim te. Pre su mi te dve reci mozda i bile u glavi ali nikada nisam smela da ih izustim jer znam da bih se osetila slabo i nebitno ,dala bih sebe celu i isparila. Ali sada kada sam ih izgovorila ,osetila sam se snaznije i slobodnije nego ikada . 


Komentari

  1. Nažalost,inspiracija je često u tuzi i nemirima,srećan čovek ne piše, on živi svoju sreću...

    Autor v — 02 Maj 2014, 17:22


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs