U zemlji cuda

gest

— Autor lejdisludjena @ 18:23

Nikad nisam verovala kako veliki romanticni gest predstavlja i odslikava emocije koje neko gaji prema nekome. Tamo nekome. Uostalom,gde su ti ljudi koji dozivljavaju i kojima su priredjivani veliki romanticni gestovi? Zatvoreni u kutiji koju zovemo televizor? Salim se ,naravno da ih ima. Mislim od tolikog buljenja u ekran,verovatno je bar jedan covek ustao i priredio svojoj devojci veliko iznenadjenje. I te iste veceri mozda je cak na svetu postojao jedan vereni par vise. Ali,sa romantikoM je ista stvar kao i sa malim bebama i malom decom. Ne volim ih. Jednostavno ih ne volim. Mozete se zapitati kakva sam ja to onda osoba imam li mrvicu moralnosti i eticnosti u sebi,ali sa tim sam se rodila. Od kad znam za sebe , nisam volela bebe. Ni sad ne znam kako da se ponasam kada vidim malu bebu. Jel treba da se nasmejem,i da kazem ,jao kako je slatka? Zbunim se u prisustvu beba, nekako kao da sam videla vanzemaljca,ili otrovnog pauka. Ali dobro sada je tema nesto drugo.

Romantka... Da ne volim ni romantiku. Pa da ,i sa romantikom i romanticnim ljudima je ista stvar. Ni sa njima i u njihovom prisustvu ne znam kako da se ponasam. Jednom je jedan decko krenuo sa izlivima neznosti i slanjem romanticnih poruka,a cak nismo ni bili u vezi,i ja se nisam osetila ,,polaskano,, sto sam se mozda svidela nekome,osetila sam se SFJKDHDGSJKFJH eto tako. Ne verujem u romantiku,i nemam nista protiv toga da drugi ljudi budu romanticni,ali mi smeta ako je ima u mom zivotu. 

A mozda sam samo isfrustrirana jer mi niko nikad nije priredio nesto romanticno. Ahahha,da verovatno je to . 

 


A ja ne znam gde mi je dusa

— Autor lejdisludjena @ 16:57
Mrzim kada mi kažu,ma ne brini se naći ćeš i ti nekoga. Jao,pa kako to da nemaš dečka? Pa eto,zato. Zato što u poslednjih ne znam koliko,svaka moja veza ne traje duže od jedne večeri,nekad zato što ja to nisam želela ,nekad zato što je to jednostavno tako. U početku sam mislila kako od jedne jadne večeri,zaista može da nastane neka ljubavna priča. Zapravo,ne može,u mom slučaju nikako,niti je ikada mogla. Prvo sam imala tako kratke i beznačajne veze jer sam negde u dubini verovala da je možda bas on taj,možda zapravo postoji i mrvica nade za nas i bla bla. Ali sada uskačem u tako prazne beznačajne i ne-sećam-se-više-njegovog-imena veze baš zato što znam da hvala bogu ništa ne može da ispadne od nas ,jer mi smo samo dva slučajna pijana prolaznika,mi smo jedno drugom samo usputna stanica,mi se znamo samo večeras ,i nikad više, i onda dodje kraj večeri,i ja pobegnem ,naravno,i više  se nikad ne javim,osim ako oni mene ne nadju ,nekako. Čemu? Odavno sam prestala da verujem da će se pojaviti neki lik kome je zapravo stalo do mene. Haha ,tako nešto sam samo na filmu videla. I baš zato što sam to shvatila prestala sam da patim i da tražim nemoguće od ljudi,jednostavno uživam u trenutku. Možda ne baš trenutku ispunjenom leptirićima u stomaku,ali jebiga. Nisam od strpljivih ljudi koji veruju u romantične susrete. Nisam ,i šta da radim. I mogu svi da me osudjuju što tako olako uskačem u ,,inetrakcije,, sa raznim nepoznatim osobama,ali to sam ja ,i neću to menjati,bar dok mi ne dosadi. Jer,da sam navikla na neko sa mnom postupa onako sa ljubavlju,možda bi sve sad bilo drugačije. Ovako sam navikla ,ovo je moj život,i kao što neko ne može tek tako da bude sa nekim samo na jednu noć,bez očekivanja za nešto više,tako ni ja ne mogu da budem sa nekim na duže i tako ni ja ne mogu i ne znam da li smem da dopustim sebi da očekujem od nekoga nekad nešto više.

Powered by blog.rs