U zemlji cuda

Nikad nisam verovala kako veliki romanticni gest predstavlja i odslikava emocije koje neko gaji prema nekome. Tamo nekome. Uostalom,gde su ti ljudi koji dozivljavaju i kojima su priredjivani veliki romanticni gestovi? Zatvoreni u kutiji koju zovemo televizor? Salim se ,naravno da ih ima. Mislim od tolikog buljenja u ekran,verovatno je bar jedan covek ustao i priredio svojoj devojci veliko iznenadjenje. I te iste veceri mozda je cak na svetu postojao jedan vereni par vise. Ali,sa romantikoM je ista stvar kao i sa malim bebama i malom decom. Ne volim ih. Jednostavno ih ne volim. Mozete se zapitati kakva sam ja to onda osoba imam li mrvicu moralnosti i eticnosti u sebi,ali sa tim sam se rodila. Od kad znam za sebe , nisam volela bebe. Ni sad ne znam kako da se ponasam kada vidim malu bebu. Jel treba da se nasmejem,i da kazem ,jao kako je slatka? Zbunim se u prisustvu beba, nekako kao da sam videla vanzemaljca,ili otrovnog pauka. Ali dobro sada je tema nesto drugo.

Romantka... Da ne volim ni romantiku. Pa da ,i sa romantikom i romanticnim ljudima je ista stvar. Ni sa njima i u njihovom prisustvu ne znam kako da se ponasam. Jednom je jedan decko krenuo sa izlivima neznosti i slanjem romanticnih poruka,a cak nismo ni bili u vezi,i ja se nisam osetila ,,polaskano,, sto sam se mozda svidela nekome,osetila sam se SFJKDHDGSJKFJH eto tako. Ne verujem u romantiku,i nemam nista protiv toga da drugi ljudi budu romanticni,ali mi smeta ako je ima u mom zivotu. 

A mozda sam samo isfrustrirana jer mi niko nikad nije priredio nesto romanticno. Ahahha,da verovatno je to .