U zemlji cuda

Jedan covek je napustio svet

— Autor lejdisludjena @ 17:54

Danas sam osetila tu cudnu setu u vazduhu kada sam cula da je komsija preminuo. Nisam bila tuzna,jer nisam znala ni kako se komsija preziva. Ne secam se ni da li sam mu se ikad javila na ulici. Koliko je cudno to sto,pocinjemo da primecujemo neke stvari tek kada one nestanu. U ovom slucaju,dan je ispunjen secanjima ukucana ,prolaznika,i ostalih komsija na tog coveka. Svako ce se setiti bar jednog trenutka koji su podelili zajedno. 

Ja nisam ni pokusavala jer ih nemam. Ali oseti se u vazduhu nesto cudno. Jedan covek je danas napustioSVET.ali bar ne fizicki, Da li to kazemoo kazemo samo za utehu jer ne mozemo da prihvatimo da nas je neko napustio zauvek,ili zato sto je stvarno tako. Da ce ta osoba ziveti onoliko koliko je se budemo secali. Onoliko koliko budemo pricali o njoj. Onoliko koliko se iskreno budemo nasmejali nekadasnjim zajednickim trenucima,i onoliko koliko kristalno jasno budemo mogli da se setimo tih nekih trenutaka.

Jedan covek danas je napustio svet. Nije se spakovao,nije se pozdravio. Zurio je na neko lepse mesto. Mnogi su ljudi danas pustili suzu,neki pred svima ,neki sami sa sobom,nadajuci se da ce pronaci neki mir. 

Svakog dana se budimo ni ne razmisljajuci o ljudima oko nas. Svakog dana postoji sansa da ljudi koji su u nasem zivotima vec sledeceg nece biti tu. Onda ostaju samo ukalupljena neka secanja koja nosimo sa sobom umesto teskih kofera. Sto manje ljudi znamo manje ce nam ljudi nedostajati. Ali ,zar nije to tuzno? Ne moramo sa svima u zivotu sklapati dozivotna prijateljstva ,ali ne moramo ni spustati pogled kada prodjemo pored njih.

Jedan covek je danas napustio svet. Mozda sam bar mogla ponekad da kazem uljudno i prijatno ,,Dobar dan,, 

 


Zvuk otkucaja tvoga srca

— Autor lejdisludjena @ 17:45
I ,sta onda ustvari cini nas ,nama? Sta smo mi ustvari zajedno? Ne znam. Nekad se zapitam,da li ja zavravam smau sebe i ne smem da pogledam izvan kutije. Zapravo,kao da smo zatvoreni u nekoj obicnoj kartonskoj kutiji izlepljenoj sarenim papiricima,i nemamo i svetla ni vazduha,ni vremena za razmisljanje. Ti me cinis jacom. Jacom nego sto sam ikada bila i zbog tebe mogu da se suocim sa svakom preprekom. Cak i da se desi nesto lose,znam da ces me ti cekati posle svega. Cak i da me ovaj svet grdno izneveri i razocara ,ponekad i rasplace,znam da cu na kraju dana lezati sa tobom zagrljena u nasoj sarenoj kutiji ida vise nista nece biti vazno. 

Powered by blog.rs