U zemlji cuda

Zmaj koji odnosi teret ovog srca

— Autor lejdisludjena @ 00:08

Nisam uplasena. Gledam tvoju sliku ,sa nekim otuznim izrazom na licu,i testiram sebe. Koliko jos mogu da podnesem. Sada si sa nekom tamo,pedesetom ,stotom,hiljaditom,nebitnom za mene ,devojkom,na listi propalih veza. Ne znam ni zasto sam sada gledala tvoju sliku. Ali,barem sam znala da je poslednji put. Bacila sam samo jedan poslednji pogled na nju. Zurim,nemam vise vremena da razmisljam o tome zasto si izabrao nju ,a ne mene.  Koracam pusto ka tom mestu na koje nikada pre nisam smela da odlutam.... Ta cudna skupina emocija vezanih za  mene ,toliko su me ubedile da sam to ja,toliko su me izludele. I na kraju,sta sam mogla da uradim. Poput papirnog zmaja sa svim svojim i veselim i mracnim bojama,pustila sam te gore,medju oblake,daleko. Stajala sam i gledala kako odlazis. I eto,nikad nisam saznala zasto ona zasto ne ja. I nikad i necu. Uostalom,da li bi  mi zivot stvarno bio laksi kada bih to saznala od njega. Jer ,verovatno se odgovor krije u nekoj debilnoj stvari koja bi me samo razocarala jer bih shvatila da je jos veci debil nego sto jeste ako je to uospste moguce. Ostala sam sama, ali cvrsto na zemlji. Povredjena ,ali treznija nego ikada. Laganim koracima se udaljavam od svega,od tebe ,udaljavam se sasvim dovoljno da mogu sa ove perspektive realno da sagledam sebe,svoje glupe i one druge postupke. A kada se udaljim dovoljno ,videcu i druge ljude na polju neostvaenih snova kako pustaju svoje zmajeve,isto onako kako sam ja to uradila. Tada cu vec biti dobro. Daleko. U miru. Znam to.

 


BLOG kao TERAPIJA

— Autor lejdisludjena @ 23:41
U sitne sate ,sa nekim tripom da me radi kao inspiracija,uzimam tastaturu u svoje ruke i zagrevam prstice. Da napisem nesto interesantno. ne znam zasto,ali ja se uvek prihvatim moje nazovi ljubavi i patnje i o tome bi nekako mogla da pisem danima. Nije kao da me posebno zanima tudje misljenje,oko mojih gresaka i mog zivota,ali nekad je lepo citati nadahnjujuce komentare,i reci podrske od totalnih stranaca. Prosto se osetim tako normalno i tako obicno u citavoj svojoj ludoj i neobicnoj stvarnosti. Nekad je dobar osecaj samo se stopiti u ziveti jedan normalan dan. Kao da sam zaboravila na to. Nekako,bez nekog posebnog razloga,osecam potrbu da se nasmejem.Samo tako da se smeskam.  I dalje sam sama,i nema nikoga posebnog u mom zivotu. Ah,ko da je to bitNO. Iskreno,ne verujem da ce neko drugi i pojaviti skoro u mom zivotu. Nije kao da sam ja jedna od onih ustogljenih i zatvorenih u sebe,nemam problema sa tim. Mogu bez problema da pridjem bilo kome,totalno sam otvorena. :D ahah . Ali problem je sto sam valjda,poklonila vec nekome to srce. Ah ,da poklonila,a pokloni se ne vracaju nije pristojno,.Kako god,nije mi to vise ni bitno. Provela sma godine misleci kako cu biti srecnija u vezi ,od jedne do druge veze ,samo sam razmisljala kako jedva cekam tog nekog posebnog,a uvek se sve zavrsavalo isto. Da bih sada posle toliko vremena,shvatila,da ni ne zelim tog nekog. Ja sam bre dovoljna sama sebi. Shvatila sam da mi je mnogo lepse da uzivam u svojoj slobodi,pa makar to trajalo ne znam koliko,nego da uskacem iz vezu samo zato sto ne mogu da podnesem da budem sama.Verujem da covek u yivotu moze da voli samo jednom,dva puta maksimalno.ALI onako istinski,stvarno,ludo,onako znate ,za ceo zivot.I takve stvari vam se jednostavno dese,dodje taj osecaj neki cudan mnogo,i jednostavno znate.Ne znate sta znate,jednostavno samo znate ,onako za sebe. Ne treba tu puno objasnjenJA.I mislim da se tako nesto desava jednom,dva puta u zivotu. I bas zbog toga,sad evo razmisljam,sto bih forsirala sebe na neke duge veze i gubljenje vremena sa osobama za koje znam da nisu za mene. Cim osetim da nesto nme stima,ja bezim. Slaba sam pri iskazivanju osecanja i tako toga. Bezim,istina. Ali tako valjda i treba da bude smanom. Takva sam ja. I takva u i biti. CMOKKK

Ne pustaj me

— Autor lejdisludjena @ 19:29
I ne znam sto,ti se setio mene. Posle nekog vremena koje je proslo kako se nismo culi,opet si se javio. Iako ti to nisam trazila,otvorio si srce. Nisam bas na to navika od tebe. Ali ,naravno to je bio samo znak slabosti,zar ne.. ne mora ovo nista da znaci,zar ne...Nisam se obradovala kad sam videla da i dalje mislis na mene,ma nisam uopste.  Ne ,nisam citava dva dana bez prestanka mislila samo o tome,ma da kako da ne. Ali i pored svih losih trenutaka koje sam vesto skrivala od celog sveta,i pored svog bola i teskih trenutaka,i pored toga sto si mi toliko nedostajao,pravila sam se hladna i da mi je svejedno. Nekako,nisam smela da dozvolim sebi da pomsili da nisam nastavila dalje,da mi je i dalje stalo. A on ni ne sluti da je jos uvek  jedino za njega ima mesta u mom srcu.  I ne znam kada ce se to promeniti,stvarno ne znam ali nekako ne bojim se.Nemam pojma sta ce se desavati,mozda je ovo bio samo znak slabosti koji ga je prosao,mozda se ovo ponovi par puta pa ce prestati i vise  se nikada necemo cuti.Ali, nasa prica je ostala nedovrsena. A ja sam dala celu sebe,pa i vise od toga,da ucinim nesto iole normalno ,od nas dvoje,i od nase situacije. I nisam uspela. Ali ,onaj koji me stavio u ovu sitaciju,bio to bog ili djavo,ili nesto trece ,nije znao da ja ne mogu da odustanem tako lako od nekoga do koga mi je stalo. A mozda ustvari i jeste znao..Znate kako kazu,bog me ne bi stavio u situaciju koju ne mogu da resim. Svim srcem osecam da nije kraj,i sta da radim to je jace od mene. Ne bojim se da ako pustim malo vremena da prodje ,da ce biti kasno. Ne bojim se da saznam da imas nekoga novog u svom zivotu. Ne bojim se vise nicega,zato sto znam da sam postala jaca kroz ovih godinu dana. Naucila da volim,pa cak i onda kada je najteze,naucila da se izborim sa svim tim bolom,naucila jednostavno da zivim. I to zbog te jedne osobe. I njegova uloga u mom zivotu jos uvek nije potpuna.  Osecam ,sve jace,nesto sto nisam osecala dugo vremena.

Powered by blog.rs