U zemlji cuda

I ne znam sto,ti se setio mene. Posle nekog vremena koje je proslo kako se nismo culi,opet si se javio. Iako ti to nisam trazila,otvorio si srce. Nisam bas na to navika od tebe. Ali ,naravno to je bio samo znak slabosti,zar ne.. ne mora ovo nista da znaci,zar ne...Nisam se obradovala kad sam videla da i dalje mislis na mene,ma nisam uopste.  Ne ,nisam citava dva dana bez prestanka mislila samo o tome,ma da kako da ne. Ali i pored svih losih trenutaka koje sam vesto skrivala od celog sveta,i pored svog bola i teskih trenutaka,i pored toga sto si mi toliko nedostajao,pravila sam se hladna i da mi je svejedno. Nekako,nisam smela da dozvolim sebi da pomsili da nisam nastavila dalje,da mi je i dalje stalo. A on ni ne sluti da je jos uvek  jedino za njega ima mesta u mom srcu.  I ne znam kada ce se to promeniti,stvarno ne znam ali nekako ne bojim se.Nemam pojma sta ce se desavati,mozda je ovo bio samo znak slabosti koji ga je prosao,mozda se ovo ponovi par puta pa ce prestati i vise  se nikada necemo cuti.Ali, nasa prica je ostala nedovrsena. A ja sam dala celu sebe,pa i vise od toga,da ucinim nesto iole normalno ,od nas dvoje,i od nase situacije. I nisam uspela. Ali ,onaj koji me stavio u ovu sitaciju,bio to bog ili djavo,ili nesto trece ,nije znao da ja ne mogu da odustanem tako lako od nekoga do koga mi je stalo. A mozda ustvari i jeste znao..Znate kako kazu,bog me ne bi stavio u situaciju koju ne mogu da resim. Svim srcem osecam da nije kraj,i sta da radim to je jace od mene. Ne bojim se da ako pustim malo vremena da prodje ,da ce biti kasno. Ne bojim se da saznam da imas nekoga novog u svom zivotu. Ne bojim se vise nicega,zato sto znam da sam postala jaca kroz ovih godinu dana. Naucila da volim,pa cak i onda kada je najteze,naucila da se izborim sa svim tim bolom,naucila jednostavno da zivim. I to zbog te jedne osobe. I njegova uloga u mom zivotu jos uvek nije potpuna.  Osecam ,sve jace,nesto sto nisam osecala dugo vremena.