U zemlji cuda

Imala sam snage da te odgurnem od sebe ,da te zatim privucem blize sebi,unesem ti se u lice,i sa velikim ali laznim smehom na usnama,izgovorim ono,da te nikada nisam ni zelela blizu. Stvarno sam u tom trenutku mislila da je stvarno,ali cim sam se okrenula,bol uzas i strah. I kako nije mi jasno,zasto se jos uvek vracas onda kada te najmanje ocekujem,i zasto me uvek jos vise razocaras,i hoce li mi neko objasniti zasto jos uvek,posle toliko vremena ,i dalje,mislim samo na tebe. Moje je telo,protiv moje volje,postavilo granicu,granicu koju zaljubljena ,luda ja,nikad nisam mogla da stvorim. Ali dobro sam glumila,svo ovo vreme,da sam ledena,i bez emocija. Mozda si me ipak,u pauzama,provalio. Nikad to necu moci da znam. Ali jedno je sigurno. Ili sam ti bila pretezak zadatak,ili nikada i nisi nista osecao prema meni. Samo povremena zabava,ili kako to vec zovete.Potrosna roba,prolazna ,,avantura,,. Hehe,mogu ja to da prihvatim ,nije problem. Mogu to stoicki da podnesem ,sa jos vecim osmehom ,porazene glupe devojke. Ali,ono sto nece moci da se vrati jeste izgubljena godina provedena u cekanju i nadanju da ce se nesto promeniti. I znam da ce ovog puta biti tragicno. Ttagicnije i bolnije od svih prethodnih scena prekidanja sa tobom. Zato sto cu sada,za razliku od ostalih propalih pokusaja ,izdrzati. Znam ,jebeno ce boleti. Ali ,ne zelim da cekam nekoga ko mene nikad nije.