U zemlji cuda

Ono sto osecam prema njemu ,velika je misterija za sve oko mene. Svi misle da ne osecam vise nista prema njemu,jer stalno to ponavljam. Ali sve te ponovljene reci o mojoj sustoj ravnodusnosti ne mogu da otklone istinu koja neosporivo kuca ovde sa leve strane moje trosne duse ,mog umornog tela. Ali ,zelim da smognem snage. Ne ,ovog puta se ne radi o kukavicluku. Zelim da smognem snage da posle toliko vremena ,budem hrabrija nego sto sam ikada bila. Ne mogu vise da dopustim proslosti da me lomi,ne mogu. Hocu da ga pustim,ne zasluzuje vise mesto u mojoj glavi,ni u srcu. Ne zaslusuje da uprkos svemu,bude toliko cenjen i toliko obozavan. Toliko jak,i nesalomiv. Zbog te kule koju sam sagradila ,ne mogu nikako da se vratim medju normalan svet. Bas zbog toga jos uvek te svake veceri sanjam,i bas zbog toga ulazim i u tvoje snove. Hocu samo da se prisetim kako je to kada te neko stvarno voli,bez prepreka,bez lazi. Hocu da prigrlim ljubav,zivot,nesto novo,nesto drugacije, sto me nimalo nece podsetiti,ni jednog jedinog trenutka,na te crne oci ,taj pogled,te davne prosle nas,i milion neprospavanih noci. :)