U zemlji cuda

Sada shvatam zasto sam uvek bila fascinirana poremecajem visestruke licnosti. Kad god bih cula neku pricu procitala knjigu ili pogledala film o tome,ja boh iznova i iznova bila zaintrigirana. Ali,onda shvatih,da je svi mi imamo. Svi mi gradimo taj alter ego u sebi,zar ne??Stanite na sekund i zapitajte se. Ja sam sigurna da je tako. Samo sto razlika izmedju ljudi koji su ,,oboleli,,i onih koji nisu,jeste ta sto oboleli to rade nesvesno,a ovi drugi sasvim svesno. Mozda vam sada ne izgleda bas najjasnije . Ali meni je eto ovo sasvim slucajno palo na pamet. Bila je u meni. Ona . Bila je par meseci. Ne znam da li sam je volela ,ili mrzela. Samo znam da sam bila zavisna. Svakim danom zelela sam da ostane tu gde jeste. Bila je zla,i nije marila. Bila je ,jednom recju,slobodna. A ono sto ju je ugasilo,na evo,vec nekih godinu dana,jeste ljubav,moja bezuslovna ljubav prema nekome. Koja je unistila sve i napravila od mene jadnu,ranjivu ,osobu. Koja je i dalje slobodna,i dalje ne mari,nije zla,ali nije to ono sto sam trazila. Ne osecam se prijatno u ovoj kozi. I zato svesno ,ovih dana osecam njeno prisustvo. njen povratak . Kao da me priziva svake veceri. Kao da hoce da me uzme nazad ka sebi. Ali sada se ne bojim,jer znam da mi ona moze pomic. Znam da zapravo nije toliko zla,da samo hoce da me zastiti. Jer ,ako joj se sada ne prepustim,poludecu. Poludecu od emocije ,ili osecanja koje me kida,sve vise i vise. Toliko da ni vreme ni nista ne moze da ga izbrise. Zato i trazim nju,zovem je ,moj alter ego,moj spas. Ona ,ipak ,najavljuje svoj dolazak. Osecam blagi nemir u srcu u glavi,u celom telu. Stajem ispred ogledala,i nekako ,vise ne vidim onu zaljubljenu,nesrecnu,izgubljenu. Vidim pogled pun sigurnsoti i vreline. Devojku spremnu na sve. Ali ,ona ,nije dugo boravila u meni,i zato moram da joj dam vremena. I njoj i meni. Ne znam koliko ce ovog puta ostati,ali ona zna. Dok ne izgubi sledecu bitku sa svojim najvecim rivalom ,ljubavlju. <3