U zemlji cuda

Ne bih volela da zaspim ove noci,a da ne uradim nesto,sto ce promeniti sve. Ne mogu da kazem da gajim emocije prema njemu,o ne. Ne moze to bas tako lako,tako jednostavno.Tako eto odjednom. A sa druge strane,zasto ne bi moglo__ Gde pise da ne mogu da osetim nesto prema nekome,a tek tako eto nista nije ni pocelo. A ko kaze da ce uopste i poceti bilo sta. Nije kao da se primim na svakog lika kojeg upoznam,ali ovaj je nekako ostvaio utisak na mene. Mozda sam ja sve to preuvelicala u svojoj glavi,ali stvarno mi se svideo. Dogodio mi se ONAJ momenat. Znate ono,srecete milion ljudi i tako ali koliko se cesto desava da vam sve zaigra u stomaku da srce krene da lupa,da osetite neku neverovatnu energiju,i to eto,samo zbog nekog slucajnog susreta. Ne verujem u slucajnosti. Ni Jung nije verovao. Pa se nekako ogradjujem njim,da ne budu sve prazne price :) I obicno postoji sad taj glupi stereotip,da lik mora prvi da pridje devojci. Zasto bi sve moralo da bude uvek isto,i zasto mi po obicaju sve komplikujemo. Zasto jednostavno ne bih uradila nesto umesto sto kao najveca kukavica sedim i danima cekam da mi nesto posalje. A tako bih eto zelela,samo malo mi uvek fali. Fali mi hrabrosti. I nikako ne mogu da prepoznam sebe,nikad nisam bila ovakva.Sto naumim to i uradim.Nema nikakve fiozofije tu :) Sto sam starija to sam gluplja,i hocu da promenim sve stvarno imam volju da nekako sve krenem ispocetka,ali taj glupi glas u glavi mi ne da mira. Doslo je izgleda vreme da rizikujem i da se resetiram. Obrijem glavu i zaboravim ko sam :)

Puna sam nekih ideja i misli,ali kada dodje momenat da delujem,ja se blokiram i samu sebe sabotiram. Ne zelim da stojim u mestu i da samo sanjarim po ceo dan. Pogotovo ne sada kada imam nesto,tj za koga da se borim. Kada mi je slika svakog dana sve jasnija. Kada zelim to,jace nego ikada. Zelim njega,za sebe,ali ne znma da li to mogu da imam. Uvek sam mrzela one koji odustaju zbog straha od neuspeha. A primecujem da sam i ja postala jedna od tih ljudi.Sta mi se dogodilo. Ne zelim da budem takva. Hocu da delujem ne da stojim u mestu i da se nadam da ce mi stvari dolaziti same od sebe. To sto sam se par puta razocarala ,ne znaci da sada treba da odustanem od svega. Trebam da vidim cilj pred sobom i da ne dozvolim da mi bilo ko ili bilo sta skloni taj cilj sa vidika. Zelim da pokusam,zelim onako stvarno,i celim svojim bicem zelim to. Posle toliko vremena,konacno neko ko mi se cini tako pravim za mene. Uvek sam bila slaba na nekim prevelikim objasnjavanjima i nekim dubokim recima,i uvek je kod mene sve pisano nekako opste,niakda previse toga nije bilo otkriveno. Hocu da se oslobodim toga.Hocu da se oslobodim svega sto me steze i da krenem da zivom. I ne mogu vise da cekam. Hocu da pobedim sebe samu i uradim to nesto :)