U zemlji cuda

Puna sam nekih ideja i misli,ali kada dodje momenat da delujem,ja se blokiram i samu sebe sabotiram. Ne zelim da stojim u mestu i da samo sanjarim po ceo dan. Pogotovo ne sada kada imam nesto,tj za koga da se borim. Kada mi je slika svakog dana sve jasnija. Kada zelim to,jace nego ikada. Zelim njega,za sebe,ali ne znma da li to mogu da imam. Uvek sam mrzela one koji odustaju zbog straha od neuspeha. A primecujem da sam i ja postala jedna od tih ljudi.Sta mi se dogodilo. Ne zelim da budem takva. Hocu da delujem ne da stojim u mestu i da se nadam da ce mi stvari dolaziti same od sebe. To sto sam se par puta razocarala ,ne znaci da sada treba da odustanem od svega. Trebam da vidim cilj pred sobom i da ne dozvolim da mi bilo ko ili bilo sta skloni taj cilj sa vidika. Zelim da pokusam,zelim onako stvarno,i celim svojim bicem zelim to. Posle toliko vremena,konacno neko ko mi se cini tako pravim za mene. Uvek sam bila slaba na nekim prevelikim objasnjavanjima i nekim dubokim recima,i uvek je kod mene sve pisano nekako opste,niakda previse toga nije bilo otkriveno. Hocu da se oslobodim toga.Hocu da se oslobodim svega sto me steze i da krenem da zivom. I ne mogu vise da cekam. Hocu da pobedim sebe samu i uradim to nesto :)