U zemlji cuda

Kakvo zanimljivo jutro. Popila kafu,koja doduse nije imala efekat razbudjivanja kao saznanje.NajnOvije saznanje o samoj sebi,koje se provlacilo s vremena na vreme . A ja sam ga odbacivala,jer nisam verovala. Ni sama vise ne znam u sta. Zasto nam je data tolika moc ako ne umemo da je koristimo i ako ne znamo da mozemo da je koristimo:: pitam se,zasto ljudi misle da je bolje da citavog zivota kao neke picke ostaju u svojoj komfornoj zoni i da misle da ce im nesto pasti sa neba. A onda daju sebi za pravo da se zale kako je sve sranje. Pa da,zivot je sranje, zato sto si i ti sranje. I opet izgubih tok svojih misli. Shvatila sam ,koliki sam manipulator. Toliki sam manipulator da mogu da vas kontrolisem a da toga niste ni svesni. Heh,da. Ali nikome to ne govorim,zato i pisme ovde na blogu da bi ostalo tajna. Moja i vasa. Uglvanom,shvatila sam da ako je zivot stvarno toliko sranje,i ako smo vec svi osudjeni na to jebeno sranje i na kraju ce nas jebeno neko ubiti bila to bolest ili metak,whatever, bicemo samo lesevi. A onda,kada se to desi ,sta onda.::: Zato sam se jednog jutra probudila razmisljajuci o tome kako bih se ponasala da sam mrtva. Da li bi na isti nacin prolazila ulicom,da li bih bila isto obucena kao sada,i da li bih uopste bila obucena. Ima toliko opcija,jednostvano ne bi nas bilo briga. A poenta je ,sto vec nemamo sta da izgubimo. I to sto mislimo da imamo da izgubimo,sve je to varka. Dozvoljavamo necemu trecem da nas poseduje,nas i nas zivot. Budite mrtvi i kontrolisite tog zivog mrtvaca u vama pre nego sto se ugasi i zadnje svetlo.