Da,sasvim neobicno razmisljanje za pet podpodne i ko zna koju kafu :D. Danas je dan koji cu pamtiti. Tacnije trenutak koji cu pamtiti ,bice onaj kada sam sela u autobus i oci su mi se napunile suzama radosnicama. Bilo je to jace od mene. Ali nebitno zbog cega,samo zavrsetak jednog perioda,pauza izmedju dva sveta,prekretnica. Bice ih jos puno,naravno da hoce. I u tim tako nekim,vaznim trenucima prolaze ti svi prosli dogadjaji kroz glavu. Sta da sam ovo da sam ono,ma mogla sam bolje da sam taj dan bila na tom mestu umesto na ovom e to bi onda bilo to pravo,da samo nikad nisam srela tu osobu danas bih bila totalno drugacija osoba. Ali ne,zaustavicu se ovde.Danas se dogodio taj dan ,koji je poslao suze radosnice u moje oci. Zapitajte se samo,koliko je takvih iskrenih trenutaka u zivotu...Bila sam srecna ,onako iskreno,onako zasluzeno,i znam da nije bilo svih tih prepreka,situacija,mesta i ljudi,nikad ne bih znala da cenim ovo gde sam sada,danas.I mozda nije bas najsavrsenije,bas onako kako sam planirala i zamisljala,ali ko mari za takve sitnice. Sada sam sigurna,da kuda se god moja ladja bude zaputila,vremenom ce naci onaj pravi put.
Imala sam snage da te odgurnem od sebe ,da te zatim privucem blize sebi,unesem ti se u lice,i sa velikim ali laznim smehom na usnama,izgovorim ono,da te nikada nisam ni zelela blizu. Stvarno sam u tom trenutku mislila da je stvarno,ali cim sam se okrenula,bol uzas i strah. I kako nije mi jasno,zasto se jos uvek vracas onda kada te najmanje ocekujem,i zasto me uvek jos vise razocaras,i hoce li mi neko objasniti zasto jos uvek,posle toliko vremena ,i dalje,mislim samo na tebe. Moje je telo,protiv moje volje,postavilo granicu,granicu koju zaljubljena ,luda ja,nikad nisam mogla da stvorim. Ali dobro sam glumila,svo ovo vreme,da sam ledena,i bez emocija. Mozda si me ipak,u pauzama,provalio. Nikad to necu moci da znam. Ali jedno je sigurno. Ili sam ti bila pretezak zadatak,ili nikada i nisi nista osecao prema meni. Samo povremena zabava,ili kako to vec zovete.Potrosna roba,prolazna ,,avantura,,. Hehe,mogu ja to da prihvatim ,nije problem. Mogu to stoicki da podnesem ,sa jos vecim osmehom ,porazene glupe devojke. Ali,ono sto nece moci da se vrati jeste izgubljena godina provedena u cekanju i nadanju da ce se nesto promeniti. I znam da ce ovog puta biti tragicno. Ttagicnije i bolnije od svih prethodnih scena prekidanja sa tobom. Zato sto cu sada,za razliku od ostalih propalih pokusaja ,izdrzati. Znam ,jebeno ce boleti. Ali ,ne zelim da cekam nekoga ko mene nikad nije.
I mislim dobro sam,sve prolazi. Neki novi ljudi,neki novi lik. Neke druge usne dodiruju moje. I sve je toliko drugacije. Nema ni trunke slicnosti izmedju tebe i njega. I nista nije toliko nenormalno ,kao sto je to uvek bilo sa tobom. I sad sam smirena,i prestala sam da se nadam da ces se javiti,totalno sam to izbacila iz glave.Samo gorak ukus razocaranja kad smo se poslednji put culi. Razocaranja ,i gadjenja. Kad shvatis da je samo obican narkoman,kome ni do cega nije stalo osim do toga da se uradi. A ja sam toliko zelela ,cudo. I koliko je puta govorio da je prestao ,kraj. I sa njim uvek sve mora ispocetka. Koliko sam ga mrzela ,toliko sam zelela sve ,pa makar i ono najgore,ali nije mi vise bilo ni vazno. Samo sam htela da eto,budem sa njim. Ali kad mi se srce i po stoti put slomilo na komade,i kad sam uhvatila sebe kako posle godinu dana i dalje iznova zalim za njim,morala sam da se zaustavim,i prihvatim stisak tudje ruke. Zeljan pogled,nekih drugih ociju,koje doduse nikad nece imati to nesto bolesno u sebi,kao sto si ti to znao. I najgori je trenutak kad shvatim da te mozda vise nikad necu videti.Ili da cu te videti,a da cu ti se samo javiti,onako bezvezno...E to me lomi,i zbog toga se nocima vrtim u krevetu,i zbog toga ne mogu,ne znam ,proci ce neko vreme i zaboravicu. Ali ,ja ne znam jos koliko. I samo cu ja znati,koliko mi ustvari nedostajes.I niko nikad nece razumeti,zasto..Pa cak ni ja. A sad je kasno da se pitam zasto. Ako nista drugo,volela bih da mi se javi barem u snovima.Eto nista drugo. Nista drugo
Ko rizikuje ,pobedjuje.Barem,tako neki kazu,ja nisam sigurna. Da li neko zna onaj osecaj ,kada vise nema sta da izgubi,kada ti posatje svejedno,kada znas da ces biti dobro kako god da se zavrsi.A ipak nesto ti ne da mira,ne zelis da odustanes.I hoces da pokusas jos jednom,a ne znas zasto.Nemas nikakvog razloga a opet se svim srcem naadas i zasijas cim pomislis da je jedna sansa jos samo jenda ikako moguca. Boze,sta da radim
Mozda bi neki mislili da sam previse ljuta ogorcena i besna. Ne tuzna,ne..Vec ogorcena i besna. Jadna. Ali cak sam se i ja sama sebi cudila tog jutra. Da bila sam ispaljena kao mozda nikad u zivotu,i za to je znalo barem jedno deset ljudi..Hm pa dobro sad ne znam tacno brojevi nisu toliko bitni. I onako otvaram oci,i prvo sto sam pomislila bilo je kako cu sad verovatno da se rasplacem. Ali nisam mogla. I bas sam se,ono,zaprepastila. Umesto toga,imala sam neki neverovatno dobar osecaj. Hej patnjo gde si nestala ovog jutra?? Odgovora nije bilo. Heh,i tako shvatih da je mozda stvarno otisla ,ovoga puta stvarno. Posle toliko udaraca,i toliko izgubljenih trenutaka,verovatno sam se umorila ne znam.Ali ,ovo znam. Doslo je onog trenutka kada sam najmanje ocekivala,dalo mi je energiju volju dopustila sam joj.Zaljubljenosti ,mislim. A isto tako morala je istu tu energiju volju i snagu da mi oduzme i da me baci u kanal. U oba slucaja dalo mi je inspiraciju.Stotine ljubavnih posveta,njemu. :) Sto i nije tako lose,barem sam shvatila da zelim da pisem,da to volim. I nisam ljuta. Vise ne,Jer isto tako kada sma najmanje ocekivala, ta zaljubljenost je otisla. A sa njom i svako osecanje.I dobro i lose. Ostavila mi je prazan prostor.Prazan stan sa velikim prozorima kroz koje ulazi prolece. Barem ja ,posle svega sto sma prosla,tako gledam na sve. I srecna sam ,i zahvalna. KONACNO!
Muksraci su jendostavni ne trudite se da ih razumete..Koliko
sam to puta cula .Pa bas i nisu. Ja koliko god se trudila da skapiram ne
mogu.NIJE MI JASNO. I bas bih volela da popricam sa tim devojkama koje bas
nekako UVEK nalete na muskarce koji bi samo da ih iskoriste,tj samo da spavaju
sa njima i da im se vise ne jave.I one jadne ,uvek ostanu nekako same.PA GDE SU
TI MUSKARCI,MOLIM VAS JAVITE MI ,ODMAH IDEM DA SE UPOZNAM SA NJIMA.Pitam se,da li su to muksraci i zene zamenili
uloge,sta se desava nije mi jasno. Bas sad skoro, sa tipom sa kojim se
povremeno vidjam ugovorim neobavezan seks,jer mi veza sa njim ne treba,ofc,i
GLE CUDA ,NA MOJEveliko
zaprepascenje,on je pobegao. Zarsam ja
postala bahati muskarac koga ne zanimaju ozbiljne veze ,a oni su postali
pateticne osecajne,guske??Nista mi vise nije jasno.Kljukaju, nas,jadne zene,pricama kao iz pesme jedne severinine ,,Muskarcu samo treba kurva,, I td itd. gledamo filmove poput ,,ugly truth ,Sa Dzerardom Batlerom,I nama zenama,razum se skroz pomuti,vise ne znamo kako da postupamo sa muskarcima. Ali dobro na kraju krajeva,da li je za verovati lepom dzerardu i holivudskim filmovima. Pa ne bas :)
I tako sam shvatila,da mozda muskarci ipak nisu bahate svinje zeljne samo dobrog seksa. I oni ponekad umeju da se uplase iako nama zenama,to tako nikad nije predstavljeno. A mozda sam ja samo srela par losih primeraka. Ne znam ,put je dug nastavicu da tragam ,pa ko zna,mozda se (daj boze) pokaze da gresim :) cmok
Srodne duse,ljubav za sva vremena,cak i ljubav koja ima rok. Da li ste nekad osetili da je svuda oko vas,i da svi imaju tu moc da je osete ,osim vas.
Tako se ja osecam skoro celog zivota.
I posle mnogo propalih veza,i propalog svega,jednog dana,jednostavno sam osetila.To nesto. Mozda postoje neki ljudi,koji jednostavno ,nemaju srece,nisu te srece da ih bilo ko ikad zavoli. I mozda sam ja medju njima. Ali ,opet,nije kao da imam nekih kompleksa,nije kao da sam ruzna,i da ne mogu da najdem nikoga. Jednostavno,shvatila sam da sam suvise teska,suvise komplikovana. I da sam gubila vreme pokusavajuci da shvatim zasto,zasto O ZASTO je svaka moja veza osudjena na propast. I tu sam nesto kao patila i gubila svoje dragocene suze. Na ljude koji su nebitni. A nebitni su ,zato sto nisu bili dovoljno hrabri da bi ostali samnom,i da bi se borili za mene. A o tome sam tek pocela da razmisljam kada mi je poslednji magarac ,o kome je inace i ceo ovaj blog, :) ,to sam priznao. Da,vidja se samnom,da bude nam lepo kada se vidimo,da cujemo se,i to sve ponekad,i onda je konacno rekao to...Da sam komplikovana. I onda sam shvatila,da su svi ti dani tuge bili bespotrebni jer je on taj koji nije dovoljno dobar za mene ,i on je taj koji kao kukavica pobegne svaki put.
Ma ja sam jedna hrabra devojka,i znam da ima milion takvih ovde,tj,tamo negde ,mozda citaju ovo sada upravo,a ako citate to znaci da cim ste stigli do ovog dela znaci da vas je moj tekst zainteresovao.Pa drago mi je zbog toga.Smejte se,i budite hrabre i ponosne jer samo ce tako pravi muskarac pronaci put do vaseg srca!! CMOK
Rekoh ja sama sebi.I zaista,sva sila je ovde.Sva je moc ,sva je sila ,sva je ljubav ,i svako cudo bilo ovde,sve vremE.U mom srcu. Samo sto nisam htela i znala i mogla da poverujem u tako nesto. Ali,onda veceras,pre sat vremena,ja shvatih,u samo jednom trenutku. Shvatim da sam jaka ,i shvatim da treba da se ponosim sobom. Shvatim,da je sve sve sve moguce,i vise nema prepreka za mene. DEVOJKO SVA JE SILA U TEBI!!!
Sve je manje ljubavi,a sve vise seks kombinacija. Parovi nemaju vremena za vezu.Svesno se odricu najlepseg osecanja,ljubavi. Sve je vise manipulacija preko medija,pogotovo u holivudksim filmovima.Pa pogledajte koliko je filmova na tu temu,veza bez obaveza. Zenski casopisi,puni saveta i odobravanja ,,veze bez obaveza,, seks kombinacije,, seks prijateljstva,,
I dosli smo do takvog razdoblja kada je jednostavno tesko naci partnera koji zeli ozbiljnu dugU vezu. A i da ga najdete,jako je tesko to izustiti iz usta. Cim se pomene duga veza,muskarac ispari. U njegovim ocima predstavljate ,,jadnicu koja ne zna sta ce sa sobom,,
I tu se kombinacija ili prekine zauvek,ili se malo primiri situacija pa se nastavi sve po starom. I vi prikrijete svoja osecanja,jer je to sasvim glupo i nepotrebno.
Kombinacije ,doduse,mogu biti i zabavne,ali samo ako ne ocekujete nista van okvira kombinacije.
Meni je ,iskreno,bilo dosta. I sad se pitam,da li sam ja JADNICA zato sto mi je stvarno,po prvi put u zivotu stalo do nekoga? Sto sam nekoga iskreno zavolela,iako sam nasla pogresan nacin i pogresno vreme ali dobro ,to je vec sad druga prica. Ono sto je bitno,jeste da ,ja,ni po koju cenu ne zelim da se odreknem ovako velikog i iskrenog osecanja.Ljubav koja me pokrece i ucini da uradim nesto za sta nisam znala da sam spremna. I ko god me osudjuje zbog toga,javno ili u sebi,moze odmah da mi se skloni sa puta jer odgovorno tvrdim da takva osoba ne bi imala nikakav dovoljno dobar argument!
Zato,dragi ljudi,volite, i prigrlite ljubav cvrsto,obema rukama.I ne dajte da vamisklizne!
Naviknemo na to da nekog nema naviknemo da je neko stalno tu,naviknemo da nas neko stalno povredjuje,i naviknemo da se neko stalno vraca.
Skoro celog zivota pisem,tako da svakog trenutka imam uvid u razne situacije i trenutke kojih se mozda ovako ne bih secala.
Pa sam tako juce citala jedan deo svog zivota ,kada sam zapravo bila srecna,ne greska ,kada smo zapravo bili srecni. Zajedno. Kada si rekao da ti je lepo samnom i da hoces da tako bude svako vece ,da mogu da ti verujem ,da je sve savrseno.
I plakala sam cesto ovih dana,Jer nisam mogla da prihvatim istinu.Da se taj period nikad nece vratiti,koliko god ja to zelela. Prihvatila sam da sam ti niko i nista i da bi ti samo da me iskoristis.
I to je u redu,zar ne...Barem mi je to sto sam shvatila ustedelo jos nekih godinu dana zivota.
I kad god kazem kraj gotovo,evo tebe iza coska. Izgleda da bas volis ovu igru.
Dodje dan,kada nisi ni za sta. I sa izmisljenom bolescu ostanes da lezis ceo dan u krevetu. Pa ostanes i sledeci dan. A mislila sam da sam jaka ,da ne moze nista da utice na mene. Pa prevarila sam se,toliko sam ustvari slaba,da otkad sam se ponovo videla sa njim,imam glavobolje neprestane,a znala sam da je sve greska ,cak i onog trenutka kada smo tek pozdravili. Jer sam osetila samo veliki nagon za povracanjem..Znala sam da je greska,znala sam da me ne voli,znala sam da ja njemu nikad necu biti ono sto je on meni. Znala sam da to radi cisto iz navike,cisto zato sto ne zeli da on bude povredje,zeli da to budem ja. A meni je stvarno muka od igrica i od baljezgarija. Umorna sam od toga da se ganjam sa njim,i da uvek ispadnem glupa jer je on naravno skot koji je svaki put uspe da napravi budalu od mene. Ali jutros sam se probudila razmisljajuci...Da li bi se svaki decko ovako ponasao prema meni? Ne...
NE ne ne i ne!Ne bi,naravno da ne bi i zato makar bila sama i narednih deset godina ,ne marim ,ali ja cu cekati nekoga ko ce me biti vredan.
Mislila sam uvek,da je samar bolan. Ne,ne brinite se nisam zrtva fizickog zlostavljanja. Nije kao da sam puno samara u zivotu dobila :D.Vise su to bile vaspitne cuske,ili rezultat svadje sa bratom :D .Ali,svi znate onaj osecaj ,kada ruka krene da vam prilazi obrazu,telo se refleksivno odbrani,podignete ruku ili se pomerite. A i da ne uspete da se zastitite,taj bol traje par sekundi. Samar od kojeg ja nikad nisam uspela da se odbranim,bio je samar secanja.Samar uspomena koje su zabranjene. Ali najveca greska je sto sam uopste pokusala da se branim .Jer ,ako pokusate da ih potisnete one se vrate ka vama sa jos jacom namerom da vas slome,i pecnu. Mislite kraj,a onda dodje subota uvece. Ubedjujete sve ostale,a najvise sebe,da vam je super,jos bolje sto ste sami,a zapravo,ne bi mi bilo lose da imam nekoga ko ce barem veceras biti samnom. Nije kao da ja ne umem da budem sama,nisam ja ,,jedna od tih,, ali prosto primila sam dosta samara u poslednje vreme. I ovi samari,ne peku kao oni gore navedeni,po par sekundi. Ovi samari,ostavljaju dubok oziljak, i dugo peku. A leka zapravo nema,jedini lek je prihvatanje. Zivim za dan kada cu te sresti sa njom,srecnog i zaljubljenog.Zivim za dan kada cu te pogledati pravo u oci,i videti neku drugu zenu. Iako sam uvek sumnjala da je taj pogled vec neciji,nikad dovoljno moj.Samo zelim da nestane prokleta nada. I prokleta zelja. Opasno je,o boze opasno je ,kada mi kroz glavu prodju zive slike nekog ne tako davnog vremena. Pozellim da te nadjem i da ti kazem da se kajem.Ali,ne ,ipak se suzdrzim,ovog puta nece biti tako lako da se slomim.Ako sam samare trpela do sad,trpecu ja jos dugo,sada sam barem svesna da mogu. ....
Svake veceri ,legnem i sanjam isti san. Menja se prostor i vreme,ali prica je uvek ista.Sanjam kako mi stigne poruka i na ekranu vidim njegovo ime. Svake veceri sanjam ovo. I to otkad se vise ne cujemo. I toliko me muci ovaj san,da postaje kosmar za mene.Valjda ,sam sigurna da je gotovo,da se vise nece vracati,ali da li me moja svest upozorava da nesto ovako moze da se desi?
Pisem ovo,jer znam da postoji mnogo devojaka,zena,koje nemaju petlju
da se suprotstave muskarcu iz straha da ce ih napustiti. Verujte,nije
najgore da ostanete same.Mnogo je gore da budete u vezi u kojoj cete mu biti samo zanimacija kada ga drugovi ili neka od njegovih drolja ispali. Cekala sam ovaj trenutak,vec dugo,i mislila sam uvek,da nisam dovoljno hrabra da bih mu rekla ,gotovo ,kraj. I nisam bila hrabra,dugo...Zivela sam u njegovoj senci,i u strahu,vecitom strahu. Sta ce reci,kad cemo se sl put videti,da li sam izgledala dovoljno lepo,da li sam rekla nesto pogresno.I uvek sam zaboravljala sta je on meni uradio,i kako se ponasao prema meni. Nisam htela da vidim sta se stvarno desava. I pretpostavljam da je bila potrebna samo kap koja ce preliti casu. I sinoc dok sam slusala price moje drugarice kako sumnja da mi opet nesto radi iza ledja,nisam vise mogla. Ne ,nisam ni suzu pustila. Toliko besa se u meni skupilo da sam bila spremna da ga ubijem. I samo sam cekala da se javi. Molila sam boga da se javi dok se ne predomislim. I bog ispuni moju zelju,i eto,poruke od njega. Onako tacno kad je trebalo.Vikend je prosao,pa se smorio,pa se setio mene. I toliko sam bila odlucna,besna ,a u isto vreme zbunjena jer nisam verovala da cu konacno zavrsiti sa ovom agonijom. Jedno jednostavno ,,odjebi,, bilo je sve sto sam mu rekla. I tim jednim ,,odjebi,, prekinula sam sve. Obrisala ga. I samo mi je krivo sto nisam mogla da vidim izraz njegovog lica jer je sigurno ocekivao odgovor zaljubljene devojke koja ce uvek biti tu za njega. A ja,ja sam u trenutku osetila nesto veliko,neobjasnjivo... Nisam bila tuzna ,nisam bila razocarana,uplasena,ne... Po prvi put posle toliko vremena,osetila sam da sam konacno uradila nesto ispravno. I isto tako znam,da posle ove oluje,dolazi totalno novi period za mene. Period u kome cu se povratiti ,sebi,starom zivotu,bicu ponovo JA! I ne,ne izlazim porazena iz citave ove situacije.Izlazim sa velikim iskustvom,jaca i ponosnija. Zahvalna sto ipak nije uspeo da mi oduzme sve!I svi vi,koji ste ovo procitali,i koji se nalazite u istoj ili slicnoj situaciji,molim vas,bezite od takvih ljudi sto pre. Ako vas ne prati ako odete od njega,sve sta treba da uradite jeste da ..NASTAVITE DA HODATE!!! pozdrav svima!!
