U zemlji cuda

Besposleno sedim i vrtim naslovnu stranu fejsbuka gore dole,i odjednom PAF ..Vidim njega,izvora sve moje patnje najvecih emocija,najvece zaljubljenosti ,moje najvece inspiracije...Uglavnom da ne nabrajam,vidim njega i nju. Cek cek,da nisam pogresila,mozda mi se cini. Ne,sada je definitivno,to je njegova nova devojka. Ne mogu da kazem da sam razocarana,niti sad kao da imam razlog za tugu,o ne da ja svesno odlucujem o tome,ne bi bilo mesta ikakvom razmisljanju bolnim osecanjima i tome slicno. Ali posto moja osecanja kontrolise nesto drugo,iste sekunde kada sam videla tu sliku, nije mi srce zakucalo brze. Nisu mi suze krenule. Samo sam sirom otvorila oci,i uvalila se u fotelju. Celim telom poceo je da se siri neobjasnjivi bol. Posto se to desilo pre eto,deset minuta, taj bol je i dalje tu. 

Trenutno sam u stanju poricanja. Ma sta me bre briga za tu magarcinu ,ko ga bre jebe. Eto,samo to cujem u svojoj glavi. Ali bol je i dalje tu. Njega ne mogu da izbegnem. Nesto poput male ajkule unutar mog stomaka koja me kida delic po delic. Cudna je ovo vrsta bola. Bole me i ledja i vrat i glava i stomak i noge  i ruke,a nije mi nista. Sedim nema.

 Vec dugo pokusavam da pomognem sebi citajuci knjige o samospoznaji ,samorazvoju,meditacije i tome slicno. Pronaci sebe,pronaci svoj mir.

I uspela sam u tome. Evo,vidite kako sada uspevam da se izborim sa svim tim besom i tugom i ne znam ni ja.

Oprastanje oslobadja. Ja sam vredna ljubavi. Ljubav je svuda oko mene. Ma mogu ja ovo da ponavaljam do prekosutra, istina je da ce ta slika i dalje biti tu. Ne mogu da je izbrisem. 

Ovo sto sada osecam je toliko odvratno,da ni ne smem da se suocim sa tim. Mislim,svesna sam da problema nema,problem je samo u mojoj glavi. Teoretski,ja nemam prava da budem ljuta da budem besna ogorcena , ljubomorna.

I nisam. Hah,mislim mozda malo.

Ali ovo ce me proci do ujutru. Ali..duga je noc.

Samim tim sto pisem ovaj tekst,pokazujem sama sebi a i drugima da mi je stalo ,a da necu da priznam. Ja sam vredna ljubavi. Ljubav je svuda oko mene. Ja sam vredna ljubavi ,ljubav je svuda oko mene. 

Tesko je razmisljati o ljubavi ,sa ajkulom u stomaku,i slikom njega i njegove nove devojke. Nema suza. Nema nicega.

Mozda dozivljavam emocionalni sok, a mozda cu i uskoro da dozivim infarkt. Kakve ajkule kakva ljubav.

Definitivno sam zavrsila sa ovim delom mog zivota. I da,sutra je novi dan. Ja sam vredna ljubavi.