U zemlji cuda

Jedan cetvrtak,i jedan pocetak petka. 9 cudnih dana,dve nedelje moje borbe,20 dana poricanja. Mislila sam da kada prodje neko vreme,bol jednostavno iscezne. Ustvari ,samo se naviknes na njega,pa ti to postane normalno stanje. Zatvorila sam se u svoj mali kutak u glavi i ne pustam nikoga tu. Otudjila sam se od svih i sve mi je isto. Sada tek shvatam. Eto gde me je poricanje odvelo. Dva meseca,a mozda i vise, bez suza zbog njega. Ali ne zato sto me nije bolelo,vec zato sto me je toliko bolelo da nisam htela da se suocim sa tim.

Zato se i bojim da zaspim. Mozda se preko dana ne trudim da razmisljam o njemu,ali kada sklopim oci, uvek je tu. UVEK!

Cak i kada nije direktno njegov lik u snu,opet je san u vezi njega. Stize mi poruka od njega,u snu. Tekst poruke -Da li ikako mogu da ispravim sve ? Moj odgovor - Ne.

Sinoc sam sanjala kako plivam u jezeru sa jednim deckom,zaljubljeni smo,srecni,i kada smo stigli na obalu,on je stojao i bez reci nas posmatrao. Krenuo je za nama. Gde god da bi smo bili ,on je samo stojao pored nas i posmatrao nas,bez reci.

Jedne veceri,sanajala sam njega i neku devojku kako sede za stolom i zatim odlaze negde kolima.

Osecam se kao opsednuta. Jutros sam se,jos uvek nesvesna ,probudila,i prva misao koja mi je prosla kroz glavu,bila je ,uh,dobro je,nisam ga sanjala. Ali posle pet minuta sam shvatila da gresim.

Kako ,sta,zasto? Ja i on smo zavrsili,ali za stvarno. 

Zasto onda imam osecaj da je jos uvek tu?

Cak sam se danas samohipnotisala ,znate ono meditacija autosugestije i tako to.

Glas koji sam cula,mirnim tonom rekao je ,zamislite neku osobu koju volite,neki trenutak u kojem ste voleli bezuslovno.

Samo sam njega videla. Ili sam htela da vidim samo njega. Lezali smo ,oko nas je sve bilo belo ,drzala sam ga za ruku,i rekla sam mu,da moram da zavrsim sa ovim,da je gotovo,da hocu da se oprostim od njega.

Covece kako je ovo odvratno osecanje. Ne znam zasto jednostavno ne mogu da pustim proslost. Da li mi moja podsvest porucuje da sam nesto zaboravila,da sam nesto ostavila nedovrseno? Da,znam da je to u pitanju.

Ne treba mi on vise u zivotu,u to sam sada potpuno sigurna.

Ali,mozda bih trebala nesto da mu kazem,nesto..sta?

Jedan poziv ,jedan poslednji poziv,jedna poruka. Da li cu se vratiti u stari krug? Ne smem da rizikujem.

Ili mozda ipak nemam sta da izgubim?