U zemlji cuda

Negde sam jednom cula,da ako volis nekoga,moras ga osloboditi. Secam se toga,jer mi je dugo odzvanjalo u glavi. Cudno,kako je  bas ta recenica dobila na snazi,pored svih ostalih misli koje neduzno lutaju ovom jos izgubljenijom glavom.  Ali,valjda zato sto je ta jedna misao ,bas ona koju mi moja podsvest salje kako bi mi pomogla. Podmukla je ta moja podsvest,sve ona zna,sve ona oseca. Mada nekad to ne shvatim na pravi nacin,ona samo pokusava da me spasi,da mi pruzi novu sansu. Ali,ne kazu za dzabe ,da smo sami sebi najgori neprijatelji. Uprkos svemu,ja sam odlucila,da je dosao i taj trenutak. Ne ,sada dok pisem ovo ne nadam se da se nesto ipak moze promeniti,mozda ipak jos jedna sansa,mozda  mozda mozda mozda . Zavrsila sam sa pokusavanjem,sa nadanjem i sa losim spavanjem. I znam da ce biti uzasno tesko, ali sada sam spremna na to da je kraj. Ovog puta imam drugaciji plan. Nijedan moj oprostaj ,nijedno moje odbijanje nije shvatio ozbiljno,cak ni ja sama nisam verovala u to. Zato cu ovog puta ,otici bez ikakvih reci. Samo cu nestati. Naravno,planiram da ga vidim jos jednom. Ali ne zelim da ni na koji nacin nagovestim da je to ipak zadnji put. Ne volim rastanke,previse su tuzni. A ne zelim da nas poslednji susret bude tuzan. Nije kao da se ovo mora zavrsiti,ali opet postalo je previse naporno boriti se za nekoga ,ko se nece smiriti. A jos je gore kada onaj koji se bori takodje nema nameru da se smiri,pa onda vise ni ne zna za sta se bori. Nas dvoje,nikada nismo bili jedno za drugo,a to je zapravo ono sto nas je i drzalo toliko dugo zajedno. Valjda smo terali inat sudbini.  Mada ,ko zna,cudni su putevi gospodnji,ili barem tako kazu. Ali ja sam zavrsila sa svim tim ,i resila da sama krojim svoj put. Nije kao da sam od onih koji lako odustaju,ne nikako. Ali ,iskreno,gde bi me to odvelo kada bih nastavila? I Pirova pobeda je pobeda,ali opet ne mogu bas da kazem da u ljubavi postoje pobednici i gubitnici. Ljubav je rat,barem sam ja uvek tako gledala na nju. I,u onom trenutku kada osetis da vise nemas za sta da se boris imas izbora. Da sacekas kraj ,ili da se povuces i nastavis dalje,do neke sledece borbe. Sto se mene tice,za mene je ostala ,jos jedna poslednja bitka,i to ona najteza. I posle toga,nestajem sa tog bojnog polja,odlazim,jednom zauvek.