U zemlji cuda

Obuzelo me neko cudno osecanje. Valjda sto je sneg ,ne znam. Da se razumemo,ja mrzim sneg. Mislila sam da ce boleti kad odes. Pokusala sam da zamislim svoj zivot u kome ti nikad nisi postojao. Nisam mogla,iz nekog nepoznatog razloga. Cudno je to,koliko sam puta zamisljala da si tu kad zapravo nisi bio,a kada sam trebala da zamislim da nisi,to nisam mogla. I evo,sad slsuam pesmu,koja me podseca samo na tebe. Jadno,znam :). Ustvari,jadno bi bilo kada bih plakala.Ali ne,cak ,ne osecam nista narocito. Valjda je i to moralo da se desi. Bol je jednom morao da ode. Ono od cega sam se opirala vise od pola godine,zapravo je bilo najbolje resenje,samo sto sam bila previse zaslepljena i glupa. I rekla sam sebi,kraj,ne smem sebi da dozvolim tu slabost da ti se ponovo prva javim kad god se osetim usamljeno. I vidim ,i ti si meni prestao da se javljas. I sve tako,samo odjednom. Prvo sam bila zbunjena kako sad sta odjednom,ne razumem....Ali sad ,sad mi je mnogo bolje :) Sve je lakse kada prihvatis istinu. A istina je da ti nikad nista nisam znacila,i da nijednog trenutka nisi umeo da cenis to sto sam te volela. ALi nema veze,sta je bilo bilo je. Bolje sam. Sad sam bolje.