Ne pomaze vreme,ne...
Volela bih da te sretnem ,negde,bilo gde. Osecam se kao da na ovom svetu ne postoji niko ko bi razumeo ovo sto osecam . Srce kuca a..kao da ce da stane svakog trenutka. Mada ,vise me nije ni briga. Da li ste nekad culi da je neko umro od ljubavi? Ja nisam,ali sam prilicno sigurna da mnogo njih jeste. Od usamljenosti i tuge se umire. Ali to mi vise nista nije ni bitno. Bas me briga. Da sutra umrem,ne bi mi bilo zao. Jer ,i nemam sta izgubiti.Osim uspomena. Zato me i ne bi bilo briga,jer imam uspomene. Ne moram nista vise da dozivim i vidim. Valjda nisam zasluzila da budem bas toliko srecna. Oduvek sam mislila da sam srecna .Da,to je sreca. A zapravo,jedina sreca bila je kad si me ti drzao za ruku. I zato se osecam lose i bedno. Zato sto mi nedostajes. I zato i slusam ove tuzne besmislene pesme. Sve su te pesme besmislene. Ceo zivot je besmislen. Predavati se emocijama i zalosti,sve je to besmisleno. Nase je samo da disemo i idemo dalje. Ko pita za emocije,ko mari za srecu. Moje je samo da disem,i idem dalje. . .
