Ispari..
I stanem tako na trenutak..ne osvrcem se oko sebe. Ostanem samo ja i onaj mali kosmos koji se nalazi u svima nama. I zapitam samu sebe. Sta zelis?
Ne,ne sta je ispravno,ne sta tvoji roditelji prijatelji misle da je ispravno i najbolje za tebe,ne ono sto sto bi mozda bilo najracionalnije resenje,vec sta ja ZELIM?
Imam dva resenja. Da te pustim i pobegnem. Zaboravim. I zivim svoj zivot.
Da unistim svoj zivot samo da bih bila sa tobom. Jer je to ono sto zelim. Ne znam mozda neke ljubavi ipak nisu vredne tolike zrtve,pokusavala sam previse. Dala sam celu sebe. Mislim da nisam sprEmna dalje da idem. Da patim i unistavam sebe delic po delic svakog dana sve vise. Da se kidam ...
Ipak je bolje pustiti. Udahenm dubooko i kraj .Zelim mu sve najboje.I da nedostajace mi. I da bice tesko. Ali nekad je biti hrabar i pustiit jedino resenje...
Drag moje podrske u svemu, i ako je tesko ima smisla ako postujemo sebe i svoje ja. I znam spremam se napisati svoj prvi blog i neznam odakle d akrenem, takoreci od pocetka. Nedaj se i kako kaze Viktor Igo " Usuditi se- to je cena uspeha !"
Autor Željana Vukojičić — 17 Jan 2012, 21:45