Osvrt
Sta bih mogla da kazem u vezi 2012 godine? Nisam znala kako da zapocnem ovaj tekst,pa cu citirati sebe ,odnosno svoj prvi tekst,iz januara 2012-te. ,,pocela sam da gubim nadu,da sa mnom nesto nije u redu..Kako je moguce da nikad ne osetis nista,kako je moguce da ti sve tako brzo dosadi,,
Hrabro sam prihvatala svaki poraz,a bilo ih je,dosta ove godine. Sa svakim novim gubtikom ,rekla sam sebi,nema veze ,ko zna zasto je to dobro. Pa se sada pitam,sta je dobro u tome sto sam danas izgubila i svog psa. Sta je dobro u tome sto je samo odjednom nestao?
Pojavio se u mom zivotu i zivotu moje porodice,pocetkom ove godine,i napravili smo mu mesta u nasim srcima i u nasem domu. Cekam ceo dan,i govorim sebi ,znam da ce se vratiti. Ali nje nema . Slomila sam se . Znam ,to je samo pas,to je samo zivotinja. Mogu sutra odmah da nabavim drugog psa. Ne znam,ja se osecam uzasno. Kao da je otisao deo mene.
Nisam od onih koji cmizdre i pokazuju emocije pred drugima. Jednostavno,to nisam ja. Ali sada,sada sam slomljena i ljuta na zivot,jer je pored svega ,morao i njega da mi uzme.
Vezes se kao budala za nesto,i posle se cudis sto ti je srce slomljeno.
Ova godina ,uzela je i poslednju mrvicu dobrote i ljubavi koju sam cuvala. Ova godina ,napravila je od mene surovog borca. Borca ,koji se vise ne okrece nazad,koji vise nece imati srca i koji nece gledati preko koga gazi da bi dobio nesto. Svesna sam koliko je lose to,ali ja vise nemam drugog izbora.
Volela sam jednog decka,cele godine sam pisala o tome,pruzila sam mu poslednju sansu,jer mi je ,barem sam tako mislila te veceri,otvroio srce,i pomislila sam da je ljubav ipak moguca za mene. Da bih sledeceg dana videla na fejsu da se pomirio sa devojkom,a mene samo ignorisao,kao da ono sve nije ni postojalo. Zastala mi je knedla u grlu,koliko sam bila ponizena i koliko nisam mogla da dodjem sebi tog trenutka. Ali ,tada se u trenutku sve zavrsilo za mene. Toliko me je zabolelo,da nisam htela ni da placem ,ni da razmisljam o tome,ni da pricam sa bilo kim o tome. Ta osoba za mene vise ne postoji. Ne postoji i kraj.
Ne verujem vise ljudima. Svaku rec primam sa rezervom. Postala sam okrutna prema samoj sebi ,i prema svima ostalima.
Kao da ja ne bih volela da je drugacije. Da imam nekoga ko me voli,koga volim.
Žao mi je što si izgubila malog prijatelja ...
Želim ti da pronadješ ono što će te usrećiti.
Pozdrav. :-)
Autor finosvesno — 21 Dec 2012, 22:19
finosvesno Hvala ti puno,sve najbolje :)
Autor lejdisludjena — 21 Dec 2012, 23:05
Ne, nije kraj svemu, i neces ti ici preko leseva do nekih ciljeva!
U velikoj sam nadi da ces svog prijatelja naci.
A, za ostalo,neka ti bude napamet,da je to samo jedan pocetak borbe kroz zivot...Jos si suvise mlada da mislis da je tako crno.
Zapamti,da zivot uvek vraca,onako kako mu pruzamo!
Ne tuguj,iako znam da svaki gubitak jako boli,ali nedaj se!!!
Autor lora1 — 22 Dec 2012, 09:23
Uvek treba da se ustraje kada nas stisnu nedaće, istina je da smo najjači kada smo najslabiji.
Zato glavu gore i prkosno kroz život ;)
Autor grafički studio — 22 Dec 2012, 23:06
lora1 hvala puno
Autor lejdisludjena — 23 Dec 2012, 17:37
fraficki studio istina,puno pozdrava
Autor lejdisludjena — 23 Dec 2012, 17:38
Glavu gore!
Odtuguj, pa produži dalje svojim putem, ko zna šta te još čeka :)
Želim ti sve najbolje.
Autor nena58 — 23 Dec 2012, 18:02
nena58 Hvala neno :D
Autor lejdisludjena — 23 Dec 2012, 20:27
da ,ali imam utisak da si u odnosu na januar 2012 ,sada malo manje sluđena.naprotiv.pozdrav
Autor mediterraneo — 23 Dec 2012, 20:47
nametnula si svoj blog brendom na blogu,imaš stila,omiljena si ovde.čestitam.
Autor mediterraneo — 23 Dec 2012, 21:02
mediterraneo i meni se cini da sam se malo smirila :D hahaha pa ne mislim bas da sam omiljena ,ali hvala ti :D
Autor lejdisludjena — 23 Dec 2012, 23:41