U zemlji cuda

Da li su muskarci jedini koji ostavljaju zene u nedoumici ,u vecnom nerazresenom pitanju,ZASTO SE NE JAVLJA? iako je odgovor prilicno jasan  i razumljiv ali neprihvatljiv za vecinu zena koje taj poziv ocekuju.Elem,zanima me ,da li i muskarcima opada samopouzdanje srazmerno sa kolicinom vremena koja protekne u cekanju da se ona javi? Nekad uhvatim sebe ,da cekam da mi se javi prvi,jer ukoliko se to desi,osecam kako mi je moje samopouzdanje vraceno,moj ego je netaknut. Da li je ustvari samo to,to? Da li smo toliko nesigurni u sebe pa tu nesigurnost testiramo kroz musko zenske odnose?  Uvek ,sa kojim god likom da sam se vidjala ,bila u vezi,uvek je u pocetku postojao taj problem,ta nelagodnost. Da li da mu se javim prva ili da cekam? Ukoliko bih se odlucila na cekanje,svakim satom bivala bih sve nervoznija. Onda posle ne znam koliko tacno vremena ,krece preispitivanje i smisljanje svih mogucih razloga zasto se ne javlja. Pa mozda nema kredita,izgubio je telefon,mozda je pogresno upisao tvoj broj,mozda je otisao na neplanirano putovanje u Narniju,jer je zaspao u ormanu ,i sada pokusava da nadje put nazad ,a dobro znas da u Narniji nema dometa :D . I jos milion drugih razloga smo u stanju da izgovorimo,osim onog jednog,koji se samo nasluti u vazduhu. Jednostavno ga ne zanimam. Ne dopadam mi se. Msilim da se svi najteze suocavaju sa ovim. I ja sam ,priznajem,ali onda  mi se u kratkom periodu dogodio surov niz losih frajera,i shvatila sam da istina zaista oslobadja. Brzo sam raskrstila sa svakim ,a jos brze se pojavio novi. Onda shvatis ,da frajera ima na svakom cosku,ali caka je u tome,sto ces neke zanimati,neke ne. Sto brze se pomirimo sa cinjenicom,brze cemo pomoci sebi. Zamislite koliko bi smo sebi ustedele vremena kada bi smo prihvatili ovu istinu :D cMOK,cmok