Vetar u ledja :)
Trazila sam potrvdu. Dovoljno veliku potvrdu da bih shvatila ko sam,gde pripadam i gde mi je mesto. Ovog jutra sam je i dobila.
Moj esej na temu politike i filozofije,jedna analiticka rasprava,na samom je vrhu,od 300 radova,moj esej je na samom vrhu.Ne volim da se hvalim,ali sad sam morala,jer nisam nikad bila ovako ponosna sobom. :)
To je bio taj trenutak ,kada sam shvatila da sam u stanju mnogo vise nego sto sam svesna da mogu. To je bio trenutak ,kada sam resila da ne slusam sve te priče oko mene,i da dokažem sebi,ne svima njima,ko sam i šta sam.
Ovih dana se dogadjaju stvari ,za koje nisam verovala da ce se dogoditi. Stvari za koje sam se najmanje nadala da ce se desiti. A najvaznija od svih tih stvari,jeste to sto mi se moj mali pas vratio kuci. Izubijan,i umoran,i preplasen,ali se vratio. Mogla sam da umrem od srece tada.
Zivot nam ponekad daje priliku da poverujemo u cuda. Nekad nas zaturi u mrtvi ugao,nekad nam daje vetar u ledja.
Sada cu spremnije cekati te oluje. Jer ,koliko god bile teske,jednom moraju da odu,ukoliko smo dovoljno hrabri da ustanemo. Sada je sve lakse . :)
