U zemlji cuda

Htela sam,vise od svega na ovom svetu,da budem tvoja devojka. Ali,neke su stvari vece i jace od te moje zelje. Jaca sam ja,i jaci si ti. I ta jebena tvrdoglavost. Rekla sam ti,onako bez trunke ustezanja,imas svoju devojku,mozes i nju da jebes. Meni si nebitan. Bilo je to veoma hrabro,tj te reci koje su izletele iz mojih reci. Ali koliko god da sam to sa sigurnoscu i samouverenoscu izgovorila,ne mogu da kazem da sam to u potpunosti mislila. Ali eto ,resila sam da tako mora. Htela sam da budem tvoja devojka,ali sam cesto znala da zaboravim da ti vec imas jednu. I sta meni znaci to tvoje ,,meni ona nista ne znaci,, kad ti ne bih verovala ni da mi kazes da je sad jesen. I osecala sam se tako jace tako sigurnije posle toga sinoc, ali danas,danas shvatam da nakon svega,ja sam ipak ta koja nikad i nije bila iskrena. Sinoc sam pomislila,kraj,ovo je kraj,ovog trenutka je vec drugacije. Imam taj neki osecaj. Ali ne kao do sad,onaj osecaj beznadezne zaljubljenosti. Ne,ovo je vise neki previse dobar osecaj, kao da mi celo telo porucuje da ce nesto da se desi. Nesto veliko. Oduvek sam htela da budem tvoja devojka. Pitam se da li ce to ikad prestati. Sve vezano za tebe. Sigurna sam da hoce ,jednog trenutka,sve ce prestati.

I tako,slomila sam ga. Ne on mene,ja njega. I dalje se cudim sama sebi. Utisala sam svu tu ljubav koja je nekako ,ne znam kako ,ostala u meni,i odlucila da mu se suprotsavim,i da ga oteram od sebe. Ali morala sam bilo je jace od mene. Smucilo mi se da se cujemo samo kada mu dosadi njegova devojka,i da se osecam kao necija rezerva. Cak sam isla toliko daleko u svom monologu,da monologu jer je on ostao bez teksta ,nije ocekivao to od devojke koja je sve vreme bila uz njega. Ali rekla sam svasta,toliko sam ga slomila,da mi je na kraju rekao kako mu devojka nista ne znaci,kako je hteo da nesto bude izmedju nas,i mi i mi i mi. Rekla sam mu ne postojimo mi ,i  ne postoji nas. Ne postojimo ja i ti. Ne postoji nista izmedju nas niti ce ikad vise biti. Pricala sam ja dugo, reci su same dolazile nisam vise znala odakle,kao da to nisam bila ja. Nikad nisam bila tako hrabra,i tako hladna sa njim. Osetila sam kako postaje sve manji i manji,osetila sam kako me napusta. Shvatila sam tog trenutka istinu koja mi je bila potrebna. Da nije dovoljno snazan da bi me uhvatio,da nije vredan devojke kao sto sam ja,i da je vreme da svoje vreme posvetim nekome ko to zasluzuje. Tacka .