U zemlji cuda

U toj gomili nebitnih lica,prepoznala sam njegovo. Dva stara druga,dva stara neprijatelja,dva stara ... Proslost je samo ono sto je ostalo od nas dvoje. A opet,put me je naneo ka njemu,opet. Koliko sam samo puta razmisljala kako cu ga sresti,kako cu se osecati,sta cu reci. I sve mi se to sada odigravalo pred ocima. Uhvatio je moj pogled. Promenio mu se izraz lica. Drago mu je sto me vidi,ili je to onaj smesak kada ti je neprijatno? Krecemo se jedno prema drugom. Ja prebledela i promenila na licu hiljadu drugih boja,ali se nista nije primetilo od sminke. Dobro je ,izgledam odlicno danas,jedina misao koja uspeva da mi prodje kroz glavu izmedju tutnjave i teskih otkucaja i koraka koji me gutaju. To su bile najduze sekunde u mom zivotu. I sta sad,glupo cao ,sta ima otkud ti? U mojoj glavi to je izgledalo kao u filmovima,trcim i bacam mu se u zagrljaj,veliki strasni poljubac,ta strast koja ne moze da se obuzda,i ti glupi filmovi koji me navode da razmisljam o stvarima koje se nikada nece desiti. Da,desio se glupi poljubac u obraz glupo cao,glupo otkud ti,glupo sta ima. Da me neko sa strane posmatra ,pomislio bi  da izgledam sasvim normalno,i da je ovo sasvim normalna situacija. Tako je izgledalo,da. Ali u mojoj glavi ostalo je potpuno drugacije secanje ovog dogadjaja obojeno panikom ,i padom pritiska.  Kad se tad nisam onesvestila. . . Milion puta sam htela da se ne osecam ovako,ali jebiga. Ni vreme,ni daljina ,ni tisina,nista ne moze da promeni i izbrise ovo osecanje. Pre bih rekla bolest. Nakon naseg kratkog susreta ostalo je pregrst dogovora i obecanih poziva i poruka,i ja ,sasvim u transu,ja u soku,ja u panici. Ja ,opet vracena na stari put. Zar me neko kaznjava kad mi ovakve susreta ,,sasvim slucajno,, namece. Zar cu se ja opet usuditi da cekam pored telefona,ili da prva posaljem poruku. Zar cu dozvoliti opet sebi da se nadam. Ipak,ovog puta nesto je bilo drugacije. Nakon godina borbe sa njim i sa samom sobom,shvatila sam da ne zelim da kaznjavam sebe. Da je bilo sudjeno,da smo mogli da istrajemo zajedno,ne bi tog dana na ulici stajalo dvoje poznanika i izgovaralo to glupo otkud ti...Bilo bi to dvoje ljudi koji se drze za ruke,i zajedno koracaju.