Istina
Budim se. Otvaram vrata tom velikom svetu. Delic po delic mog starog zivota,stare mene,nestaje... Milsila sam da mogu da budem bilo ko. Da se samo probudim jednog jutra i da izaberem da budem takva osoba. Mislila sam da je teznja ka svom idealu,ka svojoj sopstvenoj isitini ,i svom sopstvu,jedino dobro koje mogu da stvorim dok sam jos uvek ovde na ovom pomahnitalom svetu. Jednostavno je,izaberes misao,i svoris svoju stvarnost. Ali,sta ako je ono u sta verujes ,i za sta se toliko vremena zalazes, samo jos jedna od mastarija izgubljene devojcice,samo deo jednog sna? Ako je toliko nestvarno i slabo,da moze da se porusi u sat vremena? Budim se,i dolazim ispred ogledala. Neka ozbiljnost,neka praznina ocrtava se na mojem licu. Guta me istina. Sta je uopste istina ,sta je stvarnost da li ce to neko ikada moci da objasni pravim recima? I da li su moji ciljevi toliko mali da me neko moze razuveriti u samo sat vremena. Kakvu nam to isitinu nude folozofi cije se mili prozimaju i vise od 2000 godina. Misao koja prezivi put dugacak 2400 goidna ,ne moze biti zanemarena i razbijena u sat vremena. Ona je tu,svuda oko nas,a nas je izbor da li cemo je osuditi kao utopisticku i vrednu osude. Da li ona u sbei nudi samo totalitarizam i kontrolu celokupnog ljudskog roda,da li je misao iz tog vremena mogla jedino da bude inspiracija nacistima ,ili nesto vise od toga? Budim se,i necu da prihvatim to. Covek sam koji nece da prihavti samo jedan put,samo jedan izbor, budim se i trazim svoju istinu. Budim se i stvaram svoj svet. Milsila sam da mogu da budem bilo ko. Sada uopste ne sumnjam u to.
Svakim danom pru budjenju,videces jos jednu u ogledalu.Kad prodju jedno pedeste godina i ponovo pogledas u to lice,shvatices da je jos mnogo njih u njemu.I, opet ,pitanja,koliko jos ima toga da se vidi,oseti,dozivi,i sazna?!
I,tako to...do sudnjeg dana! Mozda su oni sa Istoka drugaciji,ali i zapad nikad nije u potpunosti raazumeo istok a i obrnuto!
Samo,lagano i smirenio u novi zivot!
Ne, nisam ti nista pametno rekla,jer ni ja nisam otkrila sve tajne ovog sveta.Jos sam trapava u hodanju kroz zivot,pa tako cesto padam,ustanem,pa opet..
Hrabro devojko.
Autor lora1 — 25 Okt 2012, 12:29
lora1 Sto vise razbijam glavu o tome sta je sve ovo sta kako i milion pitanja,sve sam zbunjenija. Ali koliko god se put cinio maglovitim,vidim neku svetlost u vidu mojeg stava i mojih uverenja ,.PUNO POZDRAVAAAA
Autor lejdisludjena — 25 Okt 2012, 13:44
U nama je sve.
Samo treba to da pronadjemo.
Ako verujes, zivot ce nametnuti niz slucajnosti, koje ce te dovesti do onoga sto trazis.
Do sebe.
Do njega.
Do svega.
Ako ne verujes, oko tebe mogu da se dogadjaju cuda, ali ti ih neces primetiti.
Znam.
Jer, bila sam tamo.
I u veri.
I u neveri.
pozdravce
Autor didiland — 25 Okt 2012, 15:48
mislim da ne tražiš savete, samo tragaš kao i svi koji užibamo u tome. kraj mi je najjači. poz
Autor pitija — 25 Okt 2012, 17:22
didiland ,znam svesna sam toga u poptunosti,razumemo se :)
Autor lejdisludjena — 25 Okt 2012, 18:06
pitija drago mi je da ti se svidja :)
Autor lejdisludjena — 25 Okt 2012, 18:06