SAN
Sanjala sam ga ponovo. Sanjala sam nas dvoje,sunce,slobodu.Lezimo zagrljeni na sred puta.Razogovori puni obecanja,puni iskrenosti.Nasi zajednicki planovi. Verujem mu .Ovog puta stvarno. Upoznajem ga sa svojim roditeljima. Vidim poglede pune osudjivanja,pune neodobravanja. Ali ne,ne cujem,ne vidim nista. Osecam samo da me on drzi za ruku,da je tu,da zelim da tako ostane zauvek. Zraci sunca koje nismo videli odavno. Nigde nicega,samo prolece,samo radjanje nekog novog zivota. Mi na putu. Odjednom ustajes i moras da krenes.Zar vec,pitam te tuzno.I krecem sa tobom,da te ispratim. Ali odjednom,rke nam se razdvajaju. Nestaje sunce,nestaje prolece. Odjednom pucnjevi svuda okolo. Vojnici,tenkovi,oruzje,bombe ,eksplozije,mrak. Nestajes. Izgubljeno bezim. Otvaram oci i budim se.
