U zemlji cuda

Mozda bi neki mislili da sam previse ljuta ogorcena i besna. Ne tuzna,ne..Vec ogorcena i besna. Jadna. Ali cak sam se i ja sama sebi cudila tog jutra. Da bila sam ispaljena kao mozda nikad u zivotu,i za to je znalo barem jedno deset ljudi..Hm pa dobro sad ne znam tacno brojevi nisu toliko bitni. I onako otvaram oci,i prvo sto sam pomislila bilo je kako cu sad verovatno da se rasplacem. Ali nisam mogla. I bas sam se,ono,zaprepastila. Umesto toga,imala sam neki neverovatno dobar osecaj. Hej patnjo gde si nestala ovog jutra?? Odgovora nije bilo. Heh,i tako shvatih da je mozda stvarno otisla ,ovoga puta stvarno. Posle toliko udaraca,i toliko izgubljenih trenutaka,verovatno sam se umorila ne znam.Ali ,ovo znam. Doslo je onog trenutka kada sam najmanje ocekivala,dalo mi je energiju volju dopustila sam joj.Zaljubljenosti ,mislim. A isto tako morala je istu tu energiju volju i snagu da mi oduzme i da me baci u kanal. U oba slucaja dalo mi je inspiraciju.Stotine ljubavnih posveta,njemu. :) Sto i nije tako lose,barem sam shvatila da zelim da pisem,da to volim. I nisam ljuta. Vise ne,Jer isto tako kada sma najmanje ocekivala, ta zaljubljenost je otisla. A sa njom i svako osecanje.I dobro i lose. Ostavila mi je prazan prostor.Prazan stan sa velikim prozorima kroz koje ulazi prolece. Barem ja ,posle svega sto sma prosla,tako gledam na sve. I srecna sam ,i zahvalna. KONACNO!